„Пандемија“ гојазности у Србији!

Свињетина и пилетина су број један на менију грађана Србије. Од поврћа пржени кромпир. Воће на трпези је ретко. Чак и кад га има једе се трипут мање него што је препоручено. 

Грађани су махом свесни вишка килограма али гојазност најчешће оправдавају стресом и некретањем. 

„Ја мислим да сам негде око 25 килограма тежи него сто би требало. Ходам сваки дан по 3-4 километра а до прошле године сам и трчао али сам престао“, каже један од суграђана.

У ризичну групу која најлакше гомила килограме спадају мушкарци од 45 до 64 године. У Војводини, показује истраживање, највише се боре с вишком килограма.

„Традиционално у Војводини се користи маст у припреми хране, предност у исхрани има месо уместо рибе, као и велики унос теста, ово су разлози што Војводина предњачи у гојазнима“, каже докторка Јелена Гудељ Ракић.

Можда Војводина предњачи, али гојазност је пандемија која је захватила не само нашу државу, него цео свет.

„Пре свега такозване нутритивна транзиција која постоји у земљама које су економски неразвијене и у развоју подразумева прелазак са традиционалног начина исхране на чешћи унос хране ван куће, чешћи унос брзе хране, прескакање оброка тако да су то можда најзначајнији разлози што долази до прекомерног броја гојазних“, каже докторка Гудељ.

Државни секретар у Министарству здравља доктор Берислав Векић каже да се првенствено мора радити на медицинској едукацији. 

„И самим тим јасно указати људима шта је добро, а шта није добро, јер знамо да гојазност као болест модерног доба је узрок и других обољења где смо ми у самом врху“, каже Векић.

Процењује се да је гојазност окидач за готово 50 других обољења. На врху листе су дијабетес, кардиоваскуларна обољења, али и малигне болести.

Гојазност је болест која може и треба да се лечи, упозоравају лекари. Само правилна исхрана и физичка активност могу нам помоћи да добијемо трку с гојазношћу.