Повратак бабицама

Нова студија, спроведена у Канади, показује да је порођај код куће, уз присуство регистроване бабице, подједнако безбедан као и порођај у болници.

Стручњаци чак тврде да код порођаја у кућним условима, уз присуство бабице, постоји мања вероватноћа да ће наступити компликације.

Иако је истраживање изведено у Канади, где постоји наклоност према кућном порођају са бабицима, резултати могу да помогну да се разреше контроверзе које о овој теми постоје пре свега у САД, али и у другим земљама.

Америчко удружење акушера и гинеколога се противи оваквој врсти порођаја, а слично мишљење имају и неке организације у Аустралији и Новом Зеланду.

Међутим, више организација у Великој Британији подржава "повратак бабица", док је у Канади присутан тренд преласка на порођај у кућним условима, навела је ауторка студије Патриша Џенсен, са Универзитета Британске Колумбије.

Џенсенова је регистрована медицинска сестра која се обучавала за бабицу, иако не поседује званични сертификат.

Ауторка студије упозорава како професија бабице није довољно регулисана законом у неким државама у САД, тако да не постоји гаранција да су оне обучене на одговарајући начин, нити да поседују потребну диплому.

Проблем сертификације у САД 

Непостојање прецизне регулативе и начина на који се стичу лиценце за бављење овом професијом, може објаснити недоумице које изазива ова тема, сматра др Марџори Гринфилд, професор гинекологије и акушерства у Универзитетском медицинском центру у Кливленду.

Према мишљењу др Гринфилд, америчко Национално удружење професионалних бабица има утврђену процедуру по којој се издају дозволе за бављење овим послом, иако та процедура није призната у неким од савезних држава.

Због тога она поставља питање: "Уколико сте жена која жели да се породи код куће, како да знате да особа која треба да вам у томе помогне има одговарајуће квалификације?"

Аутори су истраживање извршили у Британској Колумбији у периоду од 2000. до 2004. године, а биле су укључене три групе жена - оне које су се породиле код куће уз присуство регистрованих бабица, оне које су се породиле у болницама уз присуство исте групе бабица, као и оне које су породили лекари у болницама.

Све укупно, студија је укључила скоро 13.000 порођаја.

Стопа морталитета за 1.000 порођаја је различита за три категорије: најнижа је за прву групу и износи 0,35, док је резултат друге групе 0,57.

Највиша стопа смртности је забележена у категорији порођаја које су у болници извршили лекари и износи 0,64.

За жене које се породе код куће постоји мањи ризик да ће им бити потребне интервенције или да ће доћи до компликација попут крварења.

Такође је бебама, које су рођене на овај начин, ређе била неопходна терапија кисеоником или оживљавање.

Аутори студије признају да је на резултате могла да утиче чињеница да су жене, које се одлучују за порођај код куће, обично бољег здравственог стања.

Џенсенова се нада да ће резултати ове студије имати велик одјек у САД, јер верује да званичне структуре још увек имају предрасуде о овом питању.

Др Гринфилд признаје да је код лекара укорењено мишљење да кућни порођај није безбедан.

"Лекари виђају само децу код којих постоје компликације, а не ону која боље сисају и која су мање подложна инфекцијама које је лакше 'закачити' у болницама. Могуће је да постоје здравствене добробити порођаја код куће", признаје америчка лекарка.

Ипак, напомиње да је неопходнео да се професија бабица, због свог значаја, законски регулише.

"Неопходно је утврдити процес којим се стиче дозвола за бављење овим послом, како би се заштитиле оне жене које изаберу да се породе код куће", истиче др Марџори Гринфилд.