Угрожени мали берачи дувана

Додорујући листове биљака током брања дувана берачи су свакодневно изложени дејству никотина који одговара количини те токсичне материје ослобођене из две и по паклице попушених цигарета. Хиљаде берача дувана у Малавију су деца од којих најмлађи имају пет година.

Како показују резултати студије коју је израдила организација „План", многи од њих пате од класичних симптома тровања никотином, као што су јаке главобоље, бол у трбуху и мишићима, кашљање и задиханост.

Процењује се да се током само једног дана брања дувана кроз кожу апсорбује до 54 милиграма никотина, што је количина која се налази у 50 цигарета.

Тровање никотином далеко је озбиљније код деце него код одраслих, услед њихове величине, као и због чињенице да још нису стекли имунитет на никотин који се развија пушењем цигарета.

Око 80.000 деце приморано је да ради у пољима дувана у овој осиромашеној држави на југу Африке.

„План" у студији наводи да некима радни дан траје и до 12 сати, док им је плата мања од 1,7 центи на сат, а при томе не носе било какву заштитну одећу.

Нека од ове деце трпе физичко, психичко и сексуално злостављање.

Рад на пољима дувана за многе од њих једини је начин да дођу до средстава која су им неопходна да би издржавали себе и своје породице, као и да би се школовали.

У сиромаштву живи више од половине становника Малавија од којих многи троше мање од долара дневно.

Извоз дувана, познатог и као „зелено злато", тој држави доноси више од 70 одсто укупног прихода од извоза.

Дуготрајне последице

Још увек није потпуно познато које све последице оставља „болест зеленог дувана", то јест тровање никотином.

Ипак, познато је да је мозак адолесцената посебно осетљив на дуготрајне негативне утицаје изложености никотину.

Марти Отанез са Универзитета Колорадо, који је истраживао услове у којима деца у Малавију раде, рекао је да ова студија покреће значајну тему коју међународна заједница и дуванске компаније више не могу да игноришу.

„План" апелује на Владу Малавија да ригорозно примењује важеће законе и заштити децу, како би се створили безбеднији услови за ону децу која су приморана да раде у пољима.

Мултинационалне компаније купују већи део дувана произведеног у Малавију. Берли дуван који се тамо гаји је нижеразредног квалитета, има висок ниво никотина и већином се користи као додатак квалитетнијим врстама.

Такође, аутори студије наводе да је неопходно да фирме провере како њихови добављачи послују и испитају сопствену одговорност.

Више од 300.000 малавских фармера гаји берли дуван. Малави су највећи светски извозник тог производа, а прошле године од продаје дувана зарада је износила 461 милион америчких долара.

Светска банка, један од водећих спонзора тешких економских реформи које се спроводе у Малавију, приморала је Владу бившег диктатора Камузу Банде да либерализује гајење берли дувана, како би се побољшао положај сељака.