Четовањем против депресије

Прозор који свако мало искаче на монитору, уз звук који је често иритантан, може послужити у борби против депресије, тврде стручњаци.

"Бритиш медикал џурнал" (British Medical Journal) наводи да су истраживачи установили да терапија у којој се користи тренутна размена порука преко Интернета може да помогне оболелима од депресије.

Терапије којима се приступа преко мреже доступне су већем броју људи, а могу помоћи и онима којима није пријатно да се за помоћ обрате терапеуту.

Говорне терапије су доказано делотворне код особа које пате од депрасије, али недовољан број терапеута и дуге листе чекања на преглед говоре у прилог да ни онима који се обрате некоме за помоћ не могу лако до ње доћи.

Према подацима Фондације за ментално здравље, пацијенти у Великој Британији чекају више од 12 месеци пре него што дођу до третмана, а чак 78 одсто лекара опште праксе у недостатку другог решења преписало је пацијенту антидепресиве.

У Сједињеним Америчким Државама лекови против депресије су на врху листе преписаних лекова, пише британски часопис.

Комбинација метода 

Когнитивно - бихејвиорална терапија један је од начина лечења депресије за који се психолози чешће опредељују.

Оболелом се пружа прилика да испитају себе и друге људе, али и како понашање утиче на осећања. Тежиште је на тренутном стању, решавању текућих проблема, уз примену стратегија за практично суочавање са њима, али део терапије такође могу бити и разговори о дешавањима у прошлости.

Проналажење времена и мотивације да присуствује терапији може бити тешко за некога у стању тешке депресије.

Стручњаци су испитивали неколико начина коришћења технологије како би се смањио број пацијента који од терапије одустају, али и сама терапија учинила доступнијом.

Постоје књиге за самопомоћ, као и рачунарски програми на бази когнитивно - бихејвиоралне терапије, испитаницима је помоћ била нуђена и преко телефона или путем електронске поште.

У новој студији истраживан је учинак терапије која је понуђена путем кратких порука преко Интерната, наравно, уз обавезну употребу рачунарских система заштићених лозинком.

Предности и мане терапије

Истраживањем је обухваћено 297 особа које су патиле од анксиозности и депресије. Педесет одсто испитаника имало је до 10 сеанси терапије. Током шездесетак минута разговора, лекар би четовао са пацијентом. Преостали испитаници добијали су уобичајену помоћ од лекара опште праксе.

Стање 40 одсто испитаника након терапије толико се побољшало да више нису били депресивни, а резултати су остали непромењени најмање осам месеци.

Тек 20 одсто након завршетка студије имало је резултате као да су ишли само код лекара опште праксе.

Аутори студије нису упоређивали успех такве терапије преко Интернета са учинком традиционалне терапије, али судећи према другим студијама резултати су слични.

Четовање са психологом има бројне предности, тврде стручњаци. Није потребно време за одлазак до ординације, као ни за повратак, а погодна је и за оне који имају тешкоће са кретањем.

Мана и овог начина третирања депресије је што оболели и даље зависе од броја слободних терапеута јер је у питању директан разговор иако се одвија преко мреже.