Укусан залогај, али и лек

Мека, слатка, сочна и укусна смоква заузима високо место мећу воћем. Жућкасти или пурпурни крушколики плодови испуњени су сласним месом прошараним бројним семенчицама зелене боје.

Ране сорте стижу већ у јуну и има их до септембра, а понека „смоква зимница" претекне и у за октобар. Будући да је лако кварљива до конзумената најчешће доспева сушена.

Бројна лековита својства приписана су смокви. Захваљујући састојцима који благотворно делују на организам може да убрза опоравак након дуже болести.

Отклања физичку, а према мишљењу неких стручњака, и менталну исцрпљеност и опскрбљује тело снагом. Помаже зацељење раница на уснама, језику и устима.

Било свежа или сушена, смоква је природни лаксатив који неће заказати захваљујући високој количини целулозе. Ситне семенке стимулишу перисталтику, то јест покрете црева што омогућава лакшу и бољу пробаву.

Захваљујући лаксативном својству, смоква је одличан лек за хемороиде јер смањује потребу за напрезањем.

Ово укусно воће стручњаци препоручују и као део терапије против астме и хроничног кашља јер смирују надражене делове грла и плућа.

Смоквин плод има благотворно дејство и при решавању проблема сексуалне немоћи. У комбинацији са воћем попут бадема, као и сувим урмама, уз додатак путера, чини ефикасног борца против проблема таквог типа.

Захваљујући благом некротичком својству млека које се налази у кори плода, смокве се користе и за лечење куријих очију. Само кап смоквиног млека нанесена директно на жуљ размекшаће очврсли слој коже и убрзати лечење.

Анализа свежег плода показује да смоква садржи велику количину воде, нешто протеина, масти и угљене хидрате.

Сува смоква је високе хранљиве вредности. Најважнији састојак је шећер који чини између 51 и 74 одсто плода. Може се јести засебно или са другим намирницама.

У комбинацији са белим брашном, смоква губи својство да убрзава рад црева. Најчешће се користи за припрему џемова и колача.