Матични млеч - суперхрана

Фактор који одлучује о дуговечности, плодности, и репродуктивном развоју, као и подели пчелињег друштва је матични млеч. Супстанцу којом се хране ларве свих чланова пчелињег друштва производ је млечних жлезда младих пчела између шестог и дванаестог дана живота.

Та висококонцентрована храна, која за пчеле има исти значај као млеко за младунце сисара, није корисна само у исхрани тих инсеката. Садржи импозантне количине протеина, масти, шећера, витамина, хормона, ензима, минерала, али и специфичних материја које се понашају као биокатализатори у процесу регенерације у људском телу. Због тога задовољава критеријуме и најзахтевнијих нутрициониста.

Захваљујући изузетно сложеном и, још неоткривеном у потпуности, биохемијском саставу млеча, његова званична примена у терапији људи почела је тек 1922. године у Француској.

Биохемијски састав тог пчелињег производа одговара физиолошким нормама које се препоручују у исхрани човека, како по врсти састојака, тако и по неопходним дневним количинама хранљивих и заштитних материја, и то у односима у којима се налазе у ћелијама организма.

Млеч се састоји од 65 до 70 одсто воде, између 10 и 18 одсто беланчевина, од 9 до 15 одсто шећера, до седам одсто масти као и минералне материје.

Научним експериментима потврђена је способност матичног млеча да регенерише ћелије организма, али је и даље недовољно заступљен у свакодневној исхрани људи.

Примењује се у медицини за лечење болести и стања за која су карактеристична комплекснија оштећења регенративних способности нормалног тонуса организма.

Препоручује се за јачање имуног система спортиста, деце, али и током опоравка у постоперативном периоду, као стимулатор базалног метаболизма и код нормализације рада нервног система.

У козметици се користе за израду аеросолних препрата и козметичких маски.

Дуговечност матице

Матични млеч је у природном стању супстанца млечно беле боје, густа попут крема, специфичног мириса и накиселог укуса.

Пчеле радилице и трутови добијају млеч само прва три дана живота, док се матица њиме храни током читавог живота.

То је основни разлог што се дужина живота пчеле радилице креће између 30 и 40 дана у сезони, док матица може да доживи и шест година, што је и до 72 пута више.

Док се хране млечом, ларве пчела достижу максималан развој, тежина им се увећава око 250 пута.

Матица достиже зрелост пет дана раније него пчела радилица и када је потпуно развијена, њена тежина је двоструко већа него код радилице.

Осим бржег раста и утицаја на степен развијености у односу на радилицу, млеч матици омогућава задивљујуће могућности плодности и продуктивности.

Између 15. априла и 15. септембра, продукција једне матице расте са 200 на 2.000 јаја дневно.

Међутим, ни пчелињи напитак дуговечности није савршен. Ларвама и матици млеч је доступан свеж, али највећем броју људи није. Изложен дејству светлости, ваздуха и температуре тај пчелињи производ мења боју и губи енергетску, заштитну и хранљиву вредност.

Зато се мора чувати у стакленим посудама, херметички затвореним, на температури од 10 до 18 степени и то, према тврдњама неких стручњака, не дуже од 48 сати.

Поступком лиофилизације, разрађеним у лабораторијама Руске академије наука, омогућена је најефикаснија заштита биолошких особина млеча.

Током процеса из млеча се издваја вода, те се спречава кварење и губитак вредности, а добија се и троструко јача „суперхрана".