Опасност вреба и у кревету

Упркос веровању да је прашина алерген, алергијске реакције изазива ензим из пробавног система гриња. Минијатурних зглавкара сваког дана је све више, а тиме и оних који морају да потраже помоћ лекара.

Бића из рода зглавкара познатија под именом кућне гриње толико су сићушна да се само у граму прашине може наћи између 100 и 500 јединки. Упркос изузетно малим димензијама тај организам, то јест његов измет може изазвати велике здравствене проблеме.

Гриње најрадије за место боравка бирају постељину, јастуке, душеке, тепихе, плишане играчке и остала места на којима се може наћи већа количина одбачених делића људске коже, а нарочито перути.

Дуго је владало мишљење да је прашина узрок алергијске реакције организма човека, међутим, прави кривац је ензим који се лучи у пробавном тракту гриња.

Гриње живе на свим континентима, брже се размножавају на влажним и топлим местима, а има их чак и у сушним подручјима изнад 3.000 метара надморске висине.

Само једна женка вишемилионску популацију у просечном стану може увећати за 25 до 30 гриња сваке три седмице.

Особе које нису алергичне нису у опасности јер гриње не уједају људе, нити могу пренети неку болест.

Број кућних гриња порастао је знатно са проналаском ефикаснијих метода заптивања животног простора због уштеде енергије, као и све распрострањеније уградње вентилационих система.

Најбоља превенција је уклањање и редовно чишћење потенцијалних „легла".

Тапацирани намештај, теписи и простирке који прекривају читав под нису препоручљиви за оне који су склони алергијама. Уградња филтера за прешичћавање ваздуха може бити скупа инвестиција, а недовољно ефикасна.

Наследни фактор и алергије

Алергија представља промењено, преосетљиво стање имуног система појединих особа на материје на које већина не реагује, јер суштински не представљају претњу за организам.

Склоност ка алергији је наследна, а број оболелих је у сталном порасту.

Основна улога имуног система код људи је да одбрани тело од свега што може бити штетно, било да је пореклом из самог организма или из спољашње средине.

На тај начин се код здравих особа ствара имуност, отпорност ка овим чиниоцима. Око 30 одсто популације склоно је алергијским поремећајима, али код око 20 одсто нема реакције.

Материје које изазивају алергије називају се алергенима који су подељени у неколико великих група према начину контакта са организмом.

Контактни алергени су хемијска једињења, козметика, накит и друге материје које у додиру са кожом изазивају реакцију организма.

Коштуњаво воће, чоколада, јаја, риба и морски плодови, млеко, конзерванси и адитиви у прехрамбеним производима након конзумације могу изазвати озбиљне здравствене тегобе, па и смрт.

Неколико минута до реакције

Респираторни алергени попут прашине, гриња, длака домаћих животиња и полена у организам доспевају преко ваздуха.

Када организам преосетљиве особе дође у контакт са алергеном већ за неколико минута, сати или дана испољиће се симптоми алергије.

У случају респираторне алергије алергени доспевају до коже, слузнице ока, носа и плућа. Убрзо кожа почиње да црвени, сврби и отиче, очи црвене, сузе, јавља се осетљивост и иритација, особа почиње да кашље, кија, отежано дише.

Сви наведени симптоми могу бити испољени у благом облику када не ремете радну способност, али и у тежим облицима када могу угрозити живот.

Уколико се симптоми алергије не лече од самог почетка имају склоност да се током година појачавају и јављају алергије и на друге, нове алергене.

Од алергија најчешће обољевају деца и млади, али се могу појавити у било ком периоду живота.

На основу тестова на кожи или из крви из којих се види да ли пацијент има на одређену врсту алергена лекар одређује терапију. Узимање препарата без консултације са стручњацима изузетно је опасно и може довести и до смрти.

Савременији вид терапије код алергије на полене је имунотерапија са одговарајућим растућим дозама алергена који се дају у виду поткожних ињекција или, у новије време, у виду капи које се стављају под језик.

број коментара 0 Пошаљи коментар