среда, 08. сеп 2010, 11:13 -> 11:56
Штетне последице губитка тежине
Индустријски загађивачи таложе се у масном ткиву, а када сало почне да се разлаже, доспевају у крвоток, упозоравају јужнокорејски научници. Потребна су допунска истраживања како би се утврдило да ли наведена штета можда не надмашује користи за здравље од слабљења.
Губљење телесне тежине у дужем периоду може да доведе до испуштања у крв индустријских загађивача, упозорили су јужнокорејски стручњаци.
Те загађујуће материје се доводе у везу са болестима као што су дијабетес, високи крвни притисак, срчана обољења, реуматоидни артритис и парадентоза, преноси Ројтерс.
Индустријски загађивачи се обично таложе у масном ткиву, али кад оно почне да се разлаже приликом слабљења, доспевају у крвоток, објаснио је вођа истраживања Дук-Хи Ли са Националног универзитета Кјунгпук у граду Дегу.
Дук-Хи Ли напомиње да ново откриће доводи у питање догму да је слабљење увек корисно, а гојење увек штетно.
Проучавајући концентрацију седам загађујућих материја индустријског порекла у крви 1.099 особа, јужнокорејски тим је утврдио да највећа концентрација тих тзв. „постојаних органских загађивача" (ПОП) постоји у крви испитаника који су у претходних десет година највише ослабили.
Концентрација загађивача у њиховој крви је знатно виша него код оних оних који су одржавали стабилну тежину или су се у том периоду угојили.
Тим истиче да је узео у обзир факторе као што су године, пол и раса, да би се објасниле разлике у концентрацији полутаната у крви, али да су флуктуације телесне масе ипак опстале као статистички значајан фактор.
Најављена су допунска истраживања којима треба да се утврди да ли наведена штета од слабљења можда не надмашује користи за здравље које се њиме остварују.
