понедељак, 06. сеп 2010, 11:50 -> 12:09
Лењост је „наследна болест“
Склоност ка вежбању, исто као и склоност ка излежавању, записана је у генима, открили су амерички научници. У будућности ће, тако, бити могуће да се лековима стимулишу гени који подстичку физичку активност, што би могао да буде значајан фактор у борби против епидемије гојазности.
Истраживачи су открили да је склоност ка физичким активностима и потреба да будемо у форми, заправо, записана у генима и преноси се са генерације на генерацију.
Исто важи и за људе који имају жељу да буду „собне биљке", односно, оне који се тешко одвајају од кауча.
У будућности би, тако, људи који пате од лењости могли да буду медицински третирани тако што би се стимулисали гени који подстичу на физички активност, преноси Дејли телеграф.
Научници са Универзитета Калифорније установили су да ниво активности код лабораторијских мишева може да буде појачана селективним узгојем, односно стимулисањем одређених генетских карактеристика.
Тако су потомци мишева, који су били „креирани" тако да уживају у трчању, такође били изузетно физички активни.
Професор Теодор Гарланд Јуниор биолог и један од аутора студије, каже да њихова открића могу да имају значајан утицај на људско здравље.
„У блиској будућности бисмо лековима могли да решавамо проблем ниског нивоа физичке активности, тако што бисмо циљали гене који подстичу жељу за кретањем", објашњава професор Гарланд.
Интервенције лековима могле би да подстакну људе да сами пожеле да вежбају и да, чак, уживају у томе.
„Људима, који би били под терапијом, после извесног времена постало би непријатно да дуго седе и ништа не раде", каже амерички стручњак.
Професор Гарланд напомиње да је, с обзиром на постојећу епидемију морбидне гојазности на Западу, веома битно открити шта је то што узрокује да неке особе немају готово никакву жељу за физичким активностима.
