среда, 18. јан 2012, 14:02 -> 17:54
Читање лечи поремећаје!
Стручњаци су установили да је библиотерапија ефикасна у лечењу поремећаја исхране, расположења, страха од отвореног простора, алкохолизма, разних видова зависности, стреса и анксиозности. Све више се користи као додатак традиционалној психотерапији.
Библиотерапија (терапија читањем) је изражајна терапија која користи однос између појединца и садржаја књиге, поезије и других облика писаних речи, а најчешће се примењује уз терапију писања.
Још су стари Грци веровали у лековиту моћ читања и зато су увек изнад врата библиотеке стављали натпис „Лековито место за душе".
Домаћи портал Здравље наводи да је основни концепт библиотерапије да је читање лековито искуство, а књижевни извори могу помоћи у решавању сложених проблема.
Код деце библиотерапија може добро да утиче на њихово самопоуздање, јер књига детету може објаснити како да се носи са стресом, развија креативност и решава проблеме.
Што се тиче ученика, библиотерапија се показала одличном као помоћ код задиркивања, исмејавања, страхова, сексуалних промена, тескобе и смрти блиских особа.
У већини случајева, библиотерапија се користи као додатак традиционалној психотерапији.
Особама које се лече когнитивно - бихевиоралном терапијом, библиотерапија приступа на посебан, индивидуалан начин.
На пример, особа која пати од булимије највероватније ће добити за читање књиге које описују њено стање, а такве информације помажу пацијентима да боље разумеју разлоге лечење и да пораде на променама у свом понашању.
Међутим, библиотерапија највероватније неће бити корисна код људи који пате од поремећаја мисли, психозе, ограничене интелектуалне способности, дислексије или активног отпора на лечење.
Такође, библиотерапија се примењује и код многих врста психичких проблема, а стручњаци су установили да је одлична за лечење поремећаја исхране, расположења, страха од отвореног простора (агорафобије), алкохолизма, разних видова зависности, стреса, анксиозности...
За разлику од многих стандардних облика психотерапије, библиотерапеут има приступ који најчешће укључује конкретне примере са којима се пацијент може поистоветити.
Стручњаци указују да библиотерапеут мора бити стабилна особа, истински заинтересована за друге, способна да саосећа са другим људима, без моралисања, претњи или наређивања.
