За маму је био Мома, за остале је Бајага и слави – 60. рођендан

Каква ће бити прослава јубиларног рођендана, шта очекујете да видите међу поклонима?

- До једно, двадесете године се по мени људи „ложе" на рођендане. После тога, лепо је када се пријатељи јаве и честитају. Ја одем са породицом и пријатељима на ручак или вечеру и то је то. За поклон, ништа не очекујем специјално. Ако се неко нешто сети интересантно - супер. У суштини, најлепши поклон је искрена честитка од пријатеља и од породице и то је оно што је најбитније.

Шта је извор инспирације за једног уметника и после каријере која је дужа од четири деценије? 

- Читав живот око вас је инспирација. Ја из живота црпим оно што ми је интересантно, наравно, ту је прво породица, па пријатељи, па пријатељи од пријатеља... Оно што видим и чујем, оно што ме погађа. Почео сам да пишем аматерски неке песме када сам био осми разред основне школе, то се са годинама наставило, и сад ми је то нека потреба. Просто ми је писање песама ушло у метаболизам и то је нешто што радим јер – морам.

Каква је разлика у стваралачком процесу на почетку каријере, и сада са 60 година?

- Имао сам срећу да свирам јако рано, професионално, са непуних 18 година са „Рибљом чорбом“. Кад сте млади, имате пуно енергије а мало искуства. Кад сте старији, имате мање енергије али имате више искуства. Све то тако лепо иде до година, не знам којих, ја ево славим 60 рођендан. За сад, хвала Богу, још иде, а видећемо колико ће.

Многи ваши хитови, нарочито новији, носе мирис Београда. Има ли посебног разлога за то?

- Ја нисам рођен у Београду али сам у њему одрастао. Од своје прве године живим у Београду. Стицајем околности сам рођен у Бјеловару, мајка ми је из тих крајева. Све моје песме су настале у Београду и логично је да имају мирис Београда. Можда не миришу на Београд баш све, али имам око 15 песама у којима се помиње Београд, или неке локације у Београду. Вероватно, да сам живео у Лондону, да би се помињао Лондон. Београд је као диван град морао да остави неки печат у мојим песмама.

Ступате у седму деценију живота. Колико на ваш живот и рад утичу године, има ли сете и жала за младошћу?

- Када су у питању и рад и живот, не обазирем се на време. Свестан сам као и сви остали да време иде и наравно, осећате последице тога што време иде, али, у смислу креативном – не. Можда сам само мало искуснији и имам више стрпљења него када сам био млад, док радим на песми.

Кост у грлу је био ваш први албум снимљен са „Рибљом чорбом“. Шта би за уметника вашег калибра била „кост у грлу“ данас?

- Тешко је питање, како бих рекао... Јел могу да га заменим? Зезам се, није! Нема ништа посебно. Мени је битно да радим, да су ми у породици здрави и живи и да посао иде. Ми смо радили у свим условима, и кад је било најгоре и кад је било супер. Ти неки спољни фактори хвала Богу, не утичу много на моју креативност.