Спомен-соба у част Фејата Сејдића, легенде Бојника

Од прадедине трубе се не одваја. Отац Небојша и деда Зоран малог Виктора надгледају како би што боље увежбао акорде чувене песме Дирлада, која је опевала Фејата Сејдића.

„Ово је труба од деда Фејата и ја сад учим да свирам о њему“, каже Виктор Сејдић.

Сејдићи не сумњају да ће Виктор кренути стазама свог прадеде којима сада поносно корачају син и унук. Фејат је отишао у легенду пре две године, али успомене су још живе.

„Знао је да ради са људима и знао је кад треба и како треба да наплати, кад не треба да наплати свирке, дешавања и испраћаје у војску, свирао је џабе“, наводи Небојша Сејдић.

Лесковачки новинар Александар Давинић који је био продуцент и менаџер оркестра Фејата Сејдића и данас се у разговору са својим пријатељима сећа незаборавних дружења са Фејатом.

„У Скопљу тонски сниматељ је Александар Тоше Панајотов који је неколико дана раније завршио снимање плоче Липе цвату 'Бјелог дугмента'. Тоше није могао да верује да за 20 сати један дувачки оркестар пошто се зна да трубачи не знају ноте одсвира, измонтира и ремиксује цео албум“, присећа се Александар Давинић, продуцент и менаџер.

Где год да је ишао Фејат је увек поносно истицао да је из Бојника. Како би се одужила свом великом суграђанину, локална самоуправа планира да ове године организује фестивал Фејату у част и отвори спомен-собу која ће бити саставни део будућег завичајног музеја.

„Жеља нам је а имам договор и са министром културе да то буде ревијалног карактера и да буде у прво половини јула месеца“, истиче председник општине Бојник, Небојша Ненадовић.

Фејат Сејдић је понос његове породице и његових Бојничана, без обзира на то којој вери и нацији припадају. Јер он је био грађанин света. Није свирао како би преживео, већ да би отишао у легенду. Због тога је био и остао краљ трубе.