Пети Смит, икона панка, књигу је написала случајно

Темељни, прекрасно исписани мемоари Пети Смит представљају штиво у коме се снови и реалност живописно преплићу у таписерији једне године која је променила све.

После догађаја везаних за концерт у Сан Франциску током Нове године, Пети Смит се налази на обалама Санта Круза, на почетку године посвећене усамљеничком лутању.

Неограничена логиком и временом, она нас увлачи у своју приватну земљу чуда. У фебруару почиње надреална лунарна година, доносећи за собом неочекиване преокрете, изазивајући невоље и тугу од које је немогуће побећи.

„Написала сам ову књигу случајно. Ја пишем свакодневно, али током Нове године 2016. свирала сам у Филмору са својим бендом. Мој пријатељ, са којим је требало да путујем дуж Западне обале, доживео је шлог. Тако сам на почетку нове године на путовање кренула сама. Ја не возим кола, тако да је то било чудно путовање. Књигу сам писала да бих себи самој правила друштво“, каже ауторка књиге.

За Пети Смит ова година доноси велику промену у животу и суочава је са губитком, старењем и драматичним преокретом у америчком политичком пејзажу. Од Калифорније до пустиња Аризоне, од фарме у Кентакију, преко пријатеља у невољи, до болничке собе цењеног ментора, Пети обилази места којих се сећа и која замишља, па ови мемоари са поетичном вештином мешају чињенице и фикцију.

Неочекиване ствари се дешавају, појављују се туга и разочарење. Али Смит води читаоца до нове деценије у свом животу и нуди му мелем – своју мудрост, духовитост и, напокон, наду у бољи свет. Јер, према речима странца - све је могуће: напокон, ово је Година мајмуна.