Колеге се сећају Михића: Отишао је филмски Чехов

„Гордан Михић је био наш филмски Антон Павловић Чехов. Нико на овом убогом тлу, није успео као Гордан да животним аутсајдерима, несрећницима са маргине, дарује ауторитет узвишених типова нити је, да ја знам, постојао неко коме је тако добро пристајало властито име“, оценио је редитељ Емир Кустурица.

У тексту објављеном на порталу Искра поводом смрти признатог сценаристе, Кустурица је приметио да је Михић умео да се сналази у различитим епохама и подсетио да је у време титоизма створио Џимија Барку, ненадмашног српског антијунака и главног лика филма Кад будем мртав и бео.

„И да је само то урадио, његов уметнички опус био би велики, али он се није обазирао управо на пролазност 'величина'. Волео је своју Веру и Ивану и писао. Настајали су филмови, а наш живот, нудећи нам своја дела, чинио узвишенијим. Као мађионичар који извлачи из рукава голубове, Михић је стварао филмске заплете. Језик његових ликова био је онај који ради без примеса патетике и где мелодија дијалога најбоље изражава наш дух, али и дух драме“, истиче Кустурица.

Мало се која писача машина, додаје Кустурица, толико тресла под прстима неког писца и тешко да у биографији неког редитеља и сценаристе има толико успешних филмских дела.

„Без Гордана, црни талас не би постао прототипска вредност нашег филма. Колико бисмо били сиромашнији да није написао Буђење пацова, да није створио са Коканом Ракоњцем Вране?! Да ли је било ко и било где пред очи телевизијског гледаоца са већим успехом извајао чиновничку досаду као што је било са Сиротим малим хрчцима, где се у некој државној установи тражио одговор на питање ко је појео државну џигерицу? Да ли би југословенски филм достизао своје стандарде да нисмо гледали Чувара плаже у зимском периоду, Варљиво лето '68. и у најтежој филмској дисциплини помирења уметничког и комерцијалног да није било филма Балкан експрес?“, запитао се Кустурица који је Михићу 2017. године на фестивалу „Кустендорф“ уручио Награду за будуће филмове.

Гордан Михић је дуго био најбољи филмски писац у Европи, а Кустурица каже да је то приметио живећи у Америци и Европи, док код нас „то нису ни могли знати“.

„Људи као што је био Гордан претварали су Србију у велики свет и хранили наше навике да се осећамо као да смо и ми део тог света. Да ли се после гледање драме Господин фока, у ненадмашном тумачењу Цице Перовића, може речи нешто друго осим запажања на почетку овог текста, а то је да је Гордан био Чехов нашег филма? Још као студент сам му био захвалан на томе. Од Гордана сам научио да у сиротињи живе људи аристократских особина“, написао је Кустурица.

Славни редитељ се присетио и свог филма Црна мачка, бели мачор који је снимио по Михићевом сценарију, филм који се претворио у врхунац њихових каријера.

„Обојица смо тада дотакли небо, а ево, Гордан је сада тамо и нестао, али није изгубљен, јер он, не само да ће живети у мислима и осећањима породице, пријатеља и нас, његових сарадника, већ ће живети још дуго у филмовима које је написао, а ми ћемо, иако тужни, смејати се, плакати, али и бити срећни што смо га знали и сарађивали с Горданом коме је тако лепо стајало његово властито име“, истакао је Кустурица.

Његове светове смо прихватили као своје

Отишао је један од наших најзначајнијих филмских аутора, а његове кинематографске светове смо прихватили као своје, сложили су се Југослав Пантелић, Дарко Бајић и Горан Паскаљевић.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић каже да нас је напустио један од најзначајнијих аутора са ових простора.

„Сарађивао је са најзначајнијим редитељима свога времена, од Павловића до Кустурице. Његова сарадња са Љубишом Козомором обојила је неке од највиших домета 'црног таласа'. Кроз филмографију Гордана Михића могуће је сагледати добар део најбољег што је понудио домаћи филм. Његове светове смо, гледајући филмове за које је писао сценарије прихватили као своје, а у ликовима разних боја проналазили и наше нијансе“, рекао је Пантелић и додао да је привилегија уметника када оду да иза њих остају дела која ће откривати нове генерације.

Редитељ Горан Паскаљевић каже да Гордан Михић био наш најзначајнији сценариста на филму.

„Имао сам велику привилегију да радим са њим. Заједно само снимили пет филмова: Чувар плаже у зимском периоду, Пас који је волео возове, Варљиво лето 68, Танго аргентино и Туђа Америка... Његове филмске светове су људи прихватали као као своје. Хвала му на свему што сам научио од њега“, истакао је Паскаљевић.

Редитељ Дарко Бајић каже да је Михић отишао у легенду.

„Кажу да људи трају колико траје сећање на њих. Један од наших најзначајнијих драмских писаца и сценариста оставио је печат својим дело, толико јак да су генерације младих уметника у њему проналазиле своју инспирацију. Са великим поносом кажем да ме је Михић прихватио као свог пријатеља. Предамном се отворио свет хуманог принципијелног и великог борца. Маштара који је створио ликове и светова које смо прихватили као наше и са којима и данас живимо“, навео је Бајић.