Алберт Ајнштајн је био попут Боба Дилана

У Ајнштајновом рукопису налази се варијанта његове Опште теорије релативитета, објављене 1915. године и представља одговор математичару Ериху Трефцу. Рукопис је објављен 1922. и први је Ајнштајнов рад пошто је добио престижну награду.

Директорка Музеја Нобелове награде Ерика Ланер каже да тај документ пружа јединствену прилику да се исприча прича о Ајнштајну и његовом животу и делу.

Кустос музеја Улф Ларсон сматра да рукопис изнад свега показује ефекте његових теорија на научну заједницу. „Многи научници и математичари су радили на развоју Ајнштајнових теорија, тестирали их, што је допринело развоју науке“, указује Ларсон.

Ајнштајн је добио Нобелову награду за физику пре свега због доприноса теоријској физици, стоји у образложењу Нобеловог комитета, а посебно због открића закона о фотоелектричном ефекту.

Ларсон наводи да је Ајнштајн путовао по југоисточној Азији када је чуо за вест о додели Нобелове награде. „У том тренутку припремао је рукопис који нам је сада дониран, а послао га је Пруској академији наука“, додаје Ларсон.

Ајнштајној рукопис ће на јесен моћи да види шира јавност уз друга писма славног научника, укључујући оно послато синовима у којем је навео како би волео да се новац од награде потроши.

''Алберт Ајнштајн је био попут Боба Дилана. Није одговорио на вест да је добио Нобелову награду. Примио је телеграм, али није одмах реаговао већ тек неколико месеци касније“, наглашава Ларсон.

У Музеју Нобелове награде тврде да је Ајнштајн у својим писмима реплицирао научницима али и обичним наставницима, попут једног из Шведске, пишући о ограничењима математике приликом објашњавања света.