„Крик“ природе или човека

„Крик“ норвешког сликара Едварда Мунка једна је од најпознатијих слика у историји уметности која је постала и део популарне културе. Мунк је слику назвао „Крик природе“, а постала је симбол анксиозности модерног човека и душевног бола.

Ово дело спада у најпрепознатљивија светска дела у уметности и сматра се Мона Лизом новог доба. Многи су мислили да је на овој слици приказан човек који вришти. Но, историчари уметност сада оповргавају тај устаљени став, преноси Си-Ен-Ен.

„На слици Крик, Мунк се присећа спектакуларног заласка сунца у Ослу који је небо и облаке обојио драматичном црвеном бојом. Црвено, крваво небо код њега је изазвало осећај анксиозности који је он настојао да прикаже. Ово дело је одраз његовог расположења“, објашњава Џулија Бартрум, кустоскиња изложбе посвећене Едварду Мунку у Британском музеју у Лондону.

Постоји четири верзије ове слике које се налазе у разним музејима и приватним збиркама. Британски музеј у Лондону ће изложити црно-белу литографију на којој је Мунк на немачком језику написао да је кроз природу осетио велики крик.

„Шетао сам с пријатељима, сунце је залазило, небо се претварало у крваво црвену боју. Одједном сам се осетио исцрпљеним, зауставио сам се и ослонио на ограду. Видео сам крв и пламене језичке изнад плаво-црног фјорда и града. Моји су пријатељи продужили, а ја сам остао, дрхтећи од немира, и осећао сам бескрајан крик како пролази природом“, забележио је Мунк.

Џулија Бартрум истиче да је због јаког емоционалног утиска који слика оставља, посматрачу лако да погрешно протумачи уметничко дело.

„Можете то повезати са тренутним расположењем. Свако је имао такве тренутке очаја“, објашњава кустоскиња.

Годинама је ова слика коришћена и у политичким кампањама, иако је Мунк кроз њу изражавао личне емоције и није намеравао да је користи као јавну поруку. Бартум наглашава да је Мунк током живота врло инсистирао на приватности и често је страховао да је изгубио контролу над својим радом.

Рад на изложби посвећена Едварду Мунку у Британском музеју у Лондону трајао је пет година. Изложба ће бити отворена од 11. априла до 21. јула. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво