Када је „Истина“ пуна лажи

Глумац Бојан Кривокапић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је реч о квалитетној комедији. „Људи који дођу, мислим да ће се лепо и добро провести а неки можда и препознати“, рекао је Кривокапић, који је Истину, са својим колегама реализовао као неку врсту самосталне представе.

Глумица Милица Јанкетић објаснила је да је писац комад саркастично назвао именом Истина, али да је у комаду заправо реч о прељубнику Мишелу, чији лик тумачи Милош Лаловић.

„Мишела на самом почетку хватамо у прељуби и гледамо га кроз низ ситуација у које упада и како се из њих вади. Можемо да кажемо да је у питању психолошки водвиљ“, рекла је Милица.

„Млади писац Флоријан Зелер је врло актуелан и награђиван, колико сам ја могла да истражим, тако да је то један здрав хумор, јако је добро и мислим да ће публика уживати“, додала је Милица уз навод из комада: „Ево обећавам ти да ћу те од данас боље лагати, лагаћу те кад год ти то буде потребно“.

Бојан додаје да се у комедији лаже са циљем да се неко заштити.

„То је доста занимљиво. Мислим да то људи често примењују иначе у животу. Сматрају да је можда боље слагати, него се с нечим суочити. Овде су ти проблеми обрађени на један комичан начин, мада има и примера када то и није баш комично“, објаснио је Бојан.

Када је реч о ангажману глумаца, који, осим својих сталних обавеза додатно раде, Милица наводи да се увек деси неки празан ход и сматра да је добро да је глумац увек у тренингу и да увек ради. Тако је и постављена представа Истина.

„Нашли смо времена да направимо ту представу. Све смо сами радили, ми смо ауторски тим“, рекла је Милица.

Тражење публике 

Бојан објашњава да је било основно да, кад се текст прочита, да се екипи то допадне.

„Ми смо ушли у ту причу да кажем другарски, мада смо озбиљно радили и ето настала је та предства. На пример, то је феномен сада, да такве представе, које су ван институција, за њих сад некако важи правило да је најлакше направити представу а треба је продати. Ви два месеца активно радите да бисте нешто урадили, да то има неког смисла, а онда дођете у ситуацију да је сад најтеже да ви то некако пласирате“, испричао је Кривокапић.

„Имате публику која је навикла да долази у оређено позориште. Много је лакше кад ви радите при некој институцији и не морате да се бавите маркетингом, то све ради то позориште, и свако позориште отприлике има своју публику. А сад овде морамо и тиме да се бавимо“, каже Милица и објашњава да је то мало теже, јер треба навићи публику на неке нове услове и простор.

„Немамо у представи неког суперстара глумачког, због кога би публика а приори дошла то да види, па онда копамо рукама и ногама да напунимо салу“, прича Бојан.

„Ми смо то лепо урадили и онда сада грабимо колико можемо, сад је све у нашим рукама. Ми смо организатори, продуценти, сценографи и костимографи“, додала је Милица.

Бојан истиче да оваква врста самосталних пројеката може да буде врло квалитетна јер глумац у њима следи причу комада, и ако препозна да је прича добра и да је улога добра, онда ће то, како каже, препознати и публика.