Полуњин: „Нисам фронтмен, али сам приморан да то будем“

И даље исти дечак из Херсона у Украјини, како себе види Полуњин, осећа везу са Нижинским кроз време и простор.

„Сличност мог и живота Нижинског је велика. Ми, балетски играчи изграмо на сцени, упознајемо различите људе, богате и оне мање богате. А Нижински се боље осећао са обичним људима. Што се тиче игре – често изводим његове покрете, па цак и целе кореографије“, истиче Полуњин.

Признаје да је размишљао о томе да би у будућности неко могао да игра њега, као што то он сада чини у лику Нижинског.

„Размишљао сам о томе јер сада играм Нижинског. А онда сам помислио – ко би то икада радио. Ако могу да инспиришем људе, а то је оно зашто играм, и да их иницирам да осећају, онда сам успео“, објашњава Украјинац.

Полуњин, познат по високим и задржаним скоковима у ваздуху и по томе да ствара нове покрете.

„Део сам садашњице. Сада живим. Не желим да будем део времена краљева и краљица. Осећам оно што интересује данашњу публику. То може бити и ди-џеј музика, рок, реп - и то уносим у балет“, каже Полуњин.

Играо је и у филмовима Убиство у Оријент експресу и Црвени врабац. Уз бројне тетоваже, понекад и непримерене изјаве, јавност га види као бунтовника, а колеге као стидљивог.

„На волим да будем фронтмен, волим да будем посматрач, а све што радим мора бити под рефлекторима, јер мој глас мора да се чује. Треба да променим ствари. То радим због других, али ме то изнутра убија“, истиче Полуњин.

На питање зашто је одабрао Србију, балетан каже да га је живот довео у ову земљу.

„Срби широм света су ми помогли. Мислим да је основа српске природе искреност. Срби увек, пре него што нешто ураде, промисле да ли је то исправно или не, макар и патили због тога“, додао је Полуњин.