Симовић: У Лондону се осећам добро, али моје срце...

Млади у Србији су невероватно талентовани, свирају феноменално и треба да верују у себе без обзира на тешкоће, изјавио је један од најбољих виолиниста своје генерације и концертмајстор Лондонског симфонијског оркестра Роман Симовић, који каже да се у Лондону осећа добро, али да његово срце тамо не припада.

Цењени виолиниста сматра да за младе таленте у Србији нема довољно ширине и да зато одлучују да оду у иностранство где је тржиште много веће.

„У страху су шта ће се десити када заврше факултет, где ће да свирају, са ким и ко ће да им плати за то што раде, а то су страшна питања“, рекао је Симовић који је за Танјуг говорио и о нашим познатим виолинистима прослављеним у свету, наводећи да је одлазак невероватних талената које Србија велика трагедија за нашу земљу.

Сигуран је да виолинисти Немања Радуловић и Стефан Миленковић обожавају да дођу у Србију и да је публика „луда“ за њима, али да бирају да живе у иностранству због економске ситуације у нашој земљи.

Симовић је поручио да би држава требало више да подржи уметнике и као пример навео руског, светски познатог пијанисту Дениса Мацујева, који је у Русији веома битан – укључен је у културу, али је и у Думи и пита се за многе ствари.

„Они знају да им је такав човек веома битан и он живи у Русији иако би могао да живи било где. Њега држава довољно финансијски подржава и он себи може да дозволи да живи у Москви. Било би феноменално кад би ми могли да живимо на овим просторима јер ја обожавам Београд, а волим и Црну Гору“, истакао је Симовић.

Иако је концертмајстор чувеног Лондонског симфонијског оркестра, каже да му је много лакше да нађе заједнички језик са нашим људима него са Енглезима.

„Они цене мој таленат и ја се у Лондону осећам добро, али моје срце тамо не припада и волео бих да се сви ми који смо, нажалост, отишли, сакупимо и направимо неку велику промену, али за то морамо да имамо огромну подршку људи који нешто могу да промене... да ли је то Министарство културе, Влада Србије, Влада Црне Горе, није битно, али нама треба много већа подршка“, додао је Симовић.

Коментаришући „рецепте“ за издвајање из масе, музичар је младим колегама поручио да, попут нашег прослављеног виолинисте Немање Радуловића, нађу нешто своје и верују у то без обзира на то шта други причају.

„Немања је нашао своју причу и подједнако феноменално свира и класику, као и Нишку бању. Он је то приближио људима и његови концерти се распродају за сат времена. Коларац може да буде три пута распродат и људи ће опет хтети да купе карте за његов концерт, јер им је то интересантно“, нагласио је Симовић и поручио да данас више није довољно само да се изађе на сцену и одсвира нешто.

Свако треба, истиче виолиниста, да нађе свој пут јер је свачији пут другачији и нико нема исту каријеру.

„Човек треба да верује у себе, никад да не стане већ увек да гази до циља који је замислио и верује у то“, поручио је Симовић који је рекао да му је музика све и да не може без виолине, али да му је, ипак, породица на првом месту.

број коментара 3 пошаљи коментар
(понедељак, 23. јул 2018, 07:01)
anonymous [нерегистровани]

Re: Srbija ulaze mnogo

Molim vas objasnite mi šta to Srbija ulaze u muziku. Ulaze mnogo u kojekakve polugole naricaljke, samozvane pevaljke, koje mase slušaju dok “pevaju” o nesrećnoj ljubavi, prevarama... Prava muzika, koja bi trebalo da se sluša suvim slojevima drustva, je zapustena. Da, studije su omogucene, a šta posle toga? Ili da predju na “ otis’o si a kafu popio nisi” ili put pod noge pa tamo gde će da te poštuju. Na žalost, živeti normalno, dobro, nije isto sto i biti srećan. U tudjini je mnogo teze jer te vuče nostalgija za svojom zemljom. Ali je zato svakodnevni život normalan.

(недеља, 22. јул 2018, 20:27)
Canadian [нерегистровани]

Srbija ulaze veoma mnogo

Istina je ustvari da drzava ulaze veoma mnogo za sve muzicke talente. Oni, kao i svi ostali, studiraju na racun drzave da bi posle mogli svoj talenat da prodaju na zapadu. Bilo gde na zapadu bi zavrsili studije sa nekih 50 hiljada dolara dugovanja kredita za studiranje jer na zapadu to nije dzabe.
Oni koji se posle toga snadju na zapadu su uglanvom tihi a oni koji se nesnadju su veoma glasni. Razumeo bih da moraju da odplacuju skolarinu sledecih deset godina pa im je sada tesko je se nisu snasli sa poslom.

(недеља, 22. јул 2018, 19:06)
anonymous [нерегистровани]

haha

Moje srce kuca dobro tamo de se ja osecam dobro;(a ostalo je samo farsa biznis;)