Ајнштајнови путописи препуни расистичких ставова и стереотипа

Дневници писани између октобра 1922. и марта 1923. године описују Ајнштајнова искуства на путовањима по Азији и Блиском истоку.

У њима Ајнштајн више пута прави негативне генерализације. Тако, примера ради, Кинезе назива „марљивим, прљавим и тупим“.

Ово је први пут да су дневници објављени самостално, у издању Универзитета Принстон и то под називом The Travel Diaries of Albert Einstein: The Far East, Palestine, and Spain, 1922-1923.

Ајнштајн је тада путовао од Шпаније до Блиског истока, затим до Шри Ланке да би путовање окончао Кином и Јапаном.

Физичар у дневнику описује долазак у Порт Саид у Египту и сусрет са „источњацима свих боја, који као да су дошли из пакла.

Осим тога, пише о Коломбу на Цејлону (тадашњој Шри Ланки) описујући да људи тамо „живе у великој прљавштини и ужасном смраду“, као и да „мало раде и мало им треба“.

У дневницима познатог научника најтежи коментари резервисани су за Кинезе. Према писању Гардијана, Ајнштајн за кинеску децу каже да су „без духа и тупа“ и истиче да ће бити „грехота ако Кинези замене све остале расе“.

Кинезе такође назива „специфичном нацијом налик крду“ и „више роботе него људе“. Онда наставља да тврди да има „мало разлике“ између Кинеза и Кинескиња, питајући се како мушкарци „нису способни да се одбране од фаталне привлачности жена“.

Такви коментари су у великој супротности са његовим каснијим ставовима током живота у САД, где је избегао 1933. године из Немачке када су нацисти дошли на власт.

Остао је упамћен не само као бриљантни научник већ и велики заговорник заштите људских права, а расизам је, у говору 1946. године, назвао „болешћу белаца".