Дејан Аћимовић у „Шареници“: Балкан, место где мрак раније пада

Говорећи о остварењу Устав Републике Хрватске, Дејан Аћимовић истакао је да се слаже са констатацијама да је реч о најхрабријем филму после Параде који је прешао границу.

„Ми данас још не волимо другачије, кад је неко геј, Србин, Хрват, кад је неко инвалид, бојимо се кад је неко другачији. Знао сам да ће бити такав филм, ја сам предложио Небојшу (Глоговца), и после сваког новог и новог дела сценарија, ја сам с Грлићем и Томићем то знао. Рекао сам му 'Ово је прилика да направиш велики филм, ако узмеш великог глумца, а ако узмеш највећег, то је то.' Прочитао сам, Небојша је прочитао и дошао и сцена коју смо одиграли на кастингу за Грлића... Ћутао је пар минута, гледао у мене па у Небојшу, па мене... Па зове мене и Томића - то је то! А то је јако опасно, кад кокетираш на граници, на ивици жилета“, прича Аћимовић.

Вероватно као и кокетирање на релацији комшијских односа и на линији ватре и кроз улогу Србина у Хрватској полицији, припрему за испит, публика је видела све, и смех и тугу, и национализме, и причу о мржњи кроз љубав.

„Ми смо проклет народ. Данило Киш је једном рекао да је Балкан један од најлепших пејзажа, али да се разликује од осталих делова света јер овде мрак пада мало раније!“, каже познати уметник.

Не крије да тренутно ради на документарцу о Ратку Рудићу, једном од највећих југословенских спортских стручњака.

„Направио сам негде око пола филма, прошао ту играчку фазу, Задар, Партизан, до осамдесетих година, па прва олимпијска медаља са Југославијом, па Сеул. Стигао сам негде до пола Италије“, објаснио је хрватски глумац и редитељ.

Говорећи за Шареницу, Аћимовић је открио и шта га спаја са Ериком Кантоном: „Ерик Кантона је чувени фудбалер, био је у Манчестеру, сад је велики глумац. Играо је у мом дечјем филму Анка рађен према мотивима Мате Ловрака, једног од најлепших дечјих романа, јако је гледан, духовит је, има митолошких бића“.