Неле Карајлић: Свет се претворио у рингишпил који се све брже врти!

Карајлић је мултимедијални уметник чију су рокенрол и телевизијски опус били веома популарни у Југославији неосредно пред њен распад.

Чувени телевизијски формати обједињени у Топ листу надреалиста са јаким утицајем британског Летећег циркуса Монтија Пајтона, постали су обавезна „лектира“ аутентичног сарајевског хумора широм СФРЈ.

Касније се Карајлић опробао као композитор филмске музике и аутор неколико позоришних експеримената.

После књижевног првенца Фајронт у Сарајеву сада се у књижарама нашла књига Солунска 28, за коју Карајлић каже да настајала на темељу историјске чињенице да је његов прадеда подигао кућу баш на тој адреси.

„Солунска улица је скрајнута у односу на центар Београда.. Чак и на Дорћолу није доминантна... Та кућа на броју 28 је делила судбину Београда и народа који је у њему живео. За разлику од Фајронта у Сарајеву који би требало да је романсирана биографија у којој сам ја покушао да будем мудрији него што је својствено рокерима, ово је класичан роман...“, рекао је Карајлић.

Према његовим речима на самом почетку писања тог романа имао је осећај да ствара класичан роман 19. века...

„Када сам схватио да је форма заправо ситан вез, да је драматургија попут шара на пиротском ћилиму, било ми је јасно да сам прешао из 19. века у 21. век... Роман има 61 поглавље и многи ће се уплашити те композиције романа. Са друге стране књига има ритам озбиљне фудбалске утакмице“, објаснио је Карајлић.

Музика ће преживети свеопшту дигитализацију друштва

У ери технолошке револуције која узима сваки сегмент људског постојања Карајлић предвиђа да ће само музика преживети у изворном облику.

„Волим да се изражавам кроз музику. Већ сам уговорио 16. августа велики концерт у оквиру програма 'Бир феста' на београдском Ушћу... Музика ће успети да преживи свеопшту дигитализацију друштва. Сви знају да је музика најапстрактнија уметност и брзо се адаптира на нове услове. Имам идеју за прављење неких нових представа које би настајале у посебном мултимедијалном фазону“, истакао је Карајлић.

Поменути концерт на „Бир фесту“ биће представљање концепта како би Неле Карајлић требало да звучи у 21. веку.

„Биће онога што сам радио са 'Забрањеним пушењем', атмосфере и нота из 'Ноу смокинг оркестра', али и новитета... Мени је важно да с ухватим нечега шта досад нисам радио. Мислим да ће се Неле јако добро осећати у том амбијенту и да ћега публика лако препознати“, сматра Карајлић.

О успеху, Карајлић према сопственом признању, никада не размишља без обзира на култни статус његовог рокерског и телевизијског опуса.

„Никада нисам писао музику или литературу да би био успешан или правио телевизијске скечеве да би неко хвалио моју духовитост. Прија ми када људи кажу да су одрасли уз моју музику, али сви канали којима сам се обраћао публици су заправо начин да избацим своја осећања... и то је тако. Радим нешто само када осетим потребу. Како ме је музика заситила престао сам да свирам. Исто тако ће бити и са књижевношћу. Када ми то буде терет престаћу да пишем.“

Дрчни смо и не волимо да се скривамо 

За њега нема дилеме да се свет претворио у рингишпил који се све брже врти.

„Људски род је тако. Вртећемо се док не дође до неког пуцања. У овој ери историје човечанства је тако... Питање је само где ће тај рингишпил пући. Проблем је што смо ми на позицији где је карика између два света најлабавија. Једни нас гледају као да припадамо другима, а другима смо превише далеко па немају интереса да граде мостове до нас, као што је то случај са државама и народима који су им близу. Шта год да урадимо ми смо осуђени на тучу та два света, пошто смо дрчни и не волимо да се скривамо“, рекао је Карајлић.

У скоро суштинско помирење међу народима на простору бивше Југославије Карајлић не верује.

„Мора прво међународна заједница да нам омогући то помирење. Мора да се склони са Балкана. Нисам сигуран шта ће од свести и осећања међу људима остати када се међународна заједница повуче. Помирење је питање емоција а не разума. У љубави и мржњи не контролишемо емоције. Емоције тренутно развијају народе на Балкану... Економија не може да превлада јер она не станује у срцу. Побили смо се у Југославији када је моја мајка имала хиљаду немачких марака пензију. Нисмо се побили у јаду и беди“, закључио је Карајлић.