Вања Грбић би волео да сретне Пупина, Зимоњић Теслу

Факултет спорта и физичког васпитања представиће се у оквиру Фестивала науке поставком Citius, altius, fortius! – Брже, више, јаче!.

На овој адреси ниче цео свет спортских наука у којем ће заинтересовани моћи да сазнају на који начин атомске централе у нашим мишићима могу да произведу снагу збиља невероватних размера.

„У оквиру програма докторских студија Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду спроводе се експериментална истраживања из различитих области, као што су на пример област моторичких способности, биомеханике, моторне контроле или физиологије физичке активности“, објашњава Александар Недељковић, главни координатор за Фестивал науке у име катедре за докторске студије антропомоторике на Факултету спорта и физичког васпитања.

Међу специјалним гостима фестивала ове године биће и један од најбољих српских српских одбојкаша свих времена Владимир Вања Грбић, докторанд Факултета спорта и физичког васпитања.

Инспирисан овогодишњим слоганом фестивала Један на један, Грбић открива са којим би славним научником волео да се нађе једaн на један.

„Научник кога бих изабрао овом приликом је Михајло Идворски Пупин. Не постоји већи ктитор и патриота од њега. Посетио сам изложбу коју је Александра Тасић организовала у његову част у Народном музеју. Оно због чега га издвајам је његов несебичан допринос Србији и његов истински осећај припадности својој земљи и свом народу“, наводи Грбић, додајући да има више питања која би му поставио том приликом.

Да ли сте као дете сањали да ћете једном бити водећи светски научник? Да ли је ваш осећај патриотизма растао сразмерно дистанци од Србије? Да ли бисте урадили исто када знате да вас је Србија заборавила као што заборави све своје доброчинитеље?, навео је Грбић нека од питања.

Наш златни Олимпијац, рвач Давор Штефанек открива да би радо волео да је имао прилику да се један на један нађе са нашим генијалним Николом Теслом.

„Питао бих га како је могуће да је толико мало спавао, а направио је тако велике ствари без којих човечанство не би ни опстало. Одакле му таква концентрација за све то“, пита се Штепанек наводећи како је Тесли било потребно свега четири сата сна, док је већини људи потребно бар осам сати одмора сваког дана.

Селектор Дејвис Купа Ненад Зимоњић открива како би волео да упозна Николу Теслу, са којим би разговарао о његовој животној филозофији.

На њих се надовезује и кошаркаш Партизана Михајло Андрић, који би, када би имао прилику да сретне једног од најпознатијих српских и светских проналазача и научника, упитао да ли је имао неку идеју за коју нико није знао, а коју ипак није успео да спроведе у дело.

Првотимац Фудбалског клуба „Црвена звезда“ Ненад Милијаш волео би пак да се нађе један на један са другим нашим славним научником Михајлом Пупином.

„Фасциниран сам чињеницом да је био велики научник, али и велики хуманиста, родољуб и патриота. Такве ствари ме привлаче код познатих, кад су осим великих дела умели да буду и велики људи, а мислим да је Пупин био управо то. Не бих имао посебно питање за њега, причали бисмо о многим животним темама, јер од њега би могло да се учи на свим пољима“, тврди Милијаш.

За Пупина би питање имао и српски репрезентативац, веслач Марко Марјановић.

„С обзиром на то да сам неко ко се школовао у Америци, а бавим се веслањем, да могу да питам, питао бих Михајла Пупина зашто се никада није прихватио весла на Универзитету Колумбија? Такође бих га питао и о његовом пријатељству са Николом Теслом и о проблемима и изазовима са којима се суочавао док је радио пре самог студирања на престижном америчком универзитету“, истакао је Маријановић

Кошаркашки тренер Дејан Радоњић волео би да се сретне са Михаилом Петровићем Аласом.

„Као једну од најпопуларнијих личности старог Београда, познатог као Мика Алас, питао бих га да ли сматра да је већу популарност стекао како математичар или као риболовац и да ли је успео да пронађе неку сличност између математике и риболова, с обзиром на то да је био пасионирани риболовац, али и доктор математичких наука“, каже Радоњић.

Национални шампион у роњењу на дах Младен Јовановић волео би да је имао прилику да се нађе један на један са Денисом Ричијем, доктором наука из области информатике и рачунарства, творцем програмског језика Це.

„Денис Ричи је стварно генијалац што се тиче компјутерских наука и тога шта је постигао. Додатно, пример је правог штреберског лика који је био супер паметан, скроман, фин према људима, живео је повученим животом и неизмерно задужио целокупно људско друштво“, сматра Јовановић.

Трагом теме о покрету и енергији која стоји иза њега, на Фестивал науке ове године са својим омиљеним четвороточкашем стиже и чувени аутомобилиста, европски шампион Душан Борковић, који ће се са посетиоцима фестивала дружити 16. и 17. децембра од 12 до 14 часова на поставци Енергија која покреће иза које стоји генерални спонзор фестивала Нафтна индустрија Србије.

„Велико ми је задовољство што ћу ове године присуствовати Фестивалу науке. Одувек сам желео младе стручњаке са наших факултета у свом тиму и надам се да ће ми се та жеља једног дана и испунити“, поручује Борковић.

Током четири дана фестивала у четири хале Београдског сајма биће приказано још педесетак различитих поставки, као и четири изложбе, док ће на Научнофантастичној бини у Хали 5 своје знање са публиком поделити научници из седам различитих земаља.

Карте за Фестивал науке по цени од 450 динара могу се купити на „Евентим“ продајним местима у целој Србији, а током манифестације, поред поменутих продајних места, карте ће моћи да се купе и на Београдском сајму.

Генерални спонзор Фестивала науке већ пету годину је НИС, компанија која се свакодневно у свим сегментима пословања ослања на савремене технологије и иновације. На овај начин НИС и Фестивал науке заједно доприносе афирмацији науке и образовања код младих у Србији, што је један од стратешких циљева компаније.

Девети пут пријатељ манифестације је МТС, а суорганизатор Београдски сајам. Земља партнер Фестивала науке је САД, односно Америчка амбасада. Подршка фестивалу су Центар за промоцију науке, Аустријски културни форум, Амбасада Израела и Француски институт. Спонзори једанаестог Фестивала науке су: Електропривреда Србије, „Ерсте“ банка, „Национална географија“, „Самсунг“ и „Графикс“.