Најцитиранији српски математичар пише радове у подруму

Последње две године Раденовић је на листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике, а прошле године придружио му се и професор Зоран Каделбург.

Листу сваке године објављује компанија „Томсон Ројтерс“, која је задужена за формирање СЦИ листе која рангира најбоље научне часописе из целог света.

Резултати Раденовића и Каделбурга допринели су да Универзитет у Београду има одличан пласман на Шангајској листи и што је и ове године задржао позицију од 201. до 300. места.

Раденовић за Танјуг скромно каже да му је ипак највећи успех када види да има утицај на млађе истраживаче и да се љубав према математици и истраживачком раду шири у Србији.

То потврђује и рангирање по областима на Шангајској листи. У области математике на тој престижној светској листи, осим Универзитета у Београду, нашли су се и универзитети у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу.

Како би се осамио и могао у миру и тишини да ради, Раденовић је преуредио подрумске просторије зграде у којој живи.

Не жали се на услове, чак каже да су математичари, али и научници уопште, људи посебног кова и да је њихов рад базиран на ентузијазму, а не на материјалном.

„Није чудо што математика иде испред осталих научних области, јер за математику није потребан никакав трошак, само папир, оловка и интернет. Физичари, хемичари, биолози, природне науке – они треба да мере, скупе су им материје“, наглашава Раденовић.

За математику каже да је као уметност – вајарство, музика – да захтева посвећеност и љубав и да у науци нема новца.

„Шта значи бавити се математиком, да се приближавам правди и истини, а никако не могу да је додирнем. Заправо да будем у близини правде и истине. Када то осећате ништа вам више није важно, довољно вам је да задовољите основне потребе: платите станарину, да вас не туже. То је драж бављења математиком“, наглашава он.

Да би био добар научник, како каже, мораш да будеш и добар човак, а за лоше људе тврди да не могу да остваре никакве резултате у науци. Додаје да таквих данас има у академској заједници.

„Доброта је срж за рад у математици, а завидност и мржња вас удаљавају од резултата. Зато лоши људи не могу да направе добар резултат“, закључио је Раденовић.