Марина Абрамовић: Само подизање свести може спречити ратове

Уметница перформанса Марина Абрамовић поручила је вечерас у Будви да се „једино подизањем и мењањем свести људи“ може свет променити набоље.

Промена свести је једна од њених мисија, рекла је Абрамовићева током једносатног представљања своје књиге „Ход кроз зидове“ ("Walk through walls"), у старом граду у Будви.

„Само подизање свести може спречити ратове“, поручила је Марина Абрамовић.

Књига је, рекла је, посвећена широј публици како би схватила колико је живот уметника слојевит.

„Пријатељи су постали непријатељи, а непријатељи пријатељи па сам њима посветила књигу“, рекла је уметница пред публиком старог града у Будви.

Простор између цркава био је мали да прими заинтересоване посетиоце који су без даха пратили и учествовали у једносатном дружењу с Абрамовићевом, којој је ово други долазак у Црну Гору у последњих пет година.

За разлику од претходног када је под њеним именом на велика врата најављиван и представљен пројекат пренамене некадашњих хала фабрике „Обод“ и када су је дочекали премијер и високи званичници државе, Абрамовићева је овога пута дошла на позив „Дукли арт центра“ (Dukly European Art Centre) кога води руски галериста и публициста Марат Гелман.

Како тај пројекат није заживео а Абрамовићева се од њега оградила, вечерас ни речи није било о томе, нити је то било интересовање публике, у којој су били црногорски министар културе Јанко Љумовић, као и градоначелници Цетиња Александар Богдановић и Будве Драган Краповић.

„Имала сам тешко детињство“

Уметница је с публиком поделила делове детињства, доживљај љубави, разочарења, патњу, размишљања о смрти и перформансу као „путу, а не циљу“.

Публици се све време обраћала на домаћим језицима иако су уздаси олакшања којима је означавала спонтани прелазак на енглески, показивали да је то језик којим се лакше споразумева, после 42 године од када је отишла из тадашње Југославије.

Трајање и успех у послу којим се бави дугује, каже, мајци која јој је усадила војничку дисциплину.

„Имала сам тешко детињство, са родитељима који су имали мало тога заједничко и који нису показивали емоције“, рекала је Марина и саопштила да је једна од њених теза „што лошије детињство имаш, то постајеш бољи уметник, јер имаш довољно материјала на коме можеш да радиш“.

Абрамовићева је причала о промени кроз коју пролази током перформанса, после којег никада „није иста особа“.

Каже да је у перформансу више интересује процес од резултата, али и да његова моћ трансформације тражи „комплетну жртву“.

Представљање и разговор с публиком је завршила показивањем разгледнице коју јој је својевремено послао брат.

На разгледници су Црногорац, његова ћерка и сестра. Он усправан корача са малим цегером у рукама, а оне иза њега насмејане, повијене од пртењача и терета на леђима.

„Сретна сам што сам избегла овакву субину“, закључила је обраћање Абрамовићева, чији корени вуку из Црне Горе.