Преминуо Том Хејден, борац против Вијетнамског рата и члан Чикашке осморице

У америчкој култури Хејден ће остати симбол времена када су млади узели историју у своје руке, наводи агенција Асошиејтед прес.

Од демонстрација на улицама Чикага против рата у Вијетнаму, када је проглашаван државним издајником, Хејден је прешао пут до парламента Калифорније где је био посланик скоро две деценије. Многе је својевремено изненадио његов брак с гламурозном холивудском звездом Џејн Фондом.

Рођен 1939. године у Ројал Оуку у Мичигену, Хејден је писао за универзитетски лист, али је по завршетку студија одустао од новинарске каријере.

„Нисам желео да извештавам о свету. Желео сам да га променим“, написао је у мемоарима.

Као студент је учествовао у оснивању организације Студенти демократског друштва 1960. и помогао у организовању антиратних демонстрација 1968. у Чикагу које су завршене насиљем и чувеним суђењем Чикашкој осморици.

Хејден и још троје оптужених су осуђени за подстицање нереда, али је пресуда касније поништена.

Први пут је посетио Северни Вијетнам 1965. године, у току рату, а касније је сазнао да је ФБИ тада почео да га прати. Две године касније поново је отишао у Ханој и на молбу лидера Северног Вијетнама вратио се у САД са три ратна затвореника, за шта му је Стејт департмент захвалио.

Филмску звезду Џејн Фонду упознао је 1971. године и после две године су се венчали. Хејден је у браку с Фондом био 17 година и с њом има сина Троја.

Крајем 1970-их година ушао је у политику, а у Представнички дом парламента Калифорније изабран је 1982. године. Залажући се за образовање и заштиту животне средине, ушао је у Сенат калифорнијског парламента 1992, чији је члан био до 2000. године.

Учествовао је и у трци за градоначелника Лос Анђелеса и гувернера Калифорније.

Све време је остао гласни противник рата, укључујући ратове у Ираку и Авганистану, а последње године провео је као писац и предавач који се залагао за реформу америчких политичких институција.

Написао је или уредио 19 књига, укључујући мемоаре Reunion.

„Ретко, ако икада, америчка историја има генерацију која је почела с вишим идеалима и доживела већу трауму него они који су живели од 1960. до 1968. године“, написао је Хејден.

У мемоарима је признао и да је време контракултурне побуне био најузбудљивији и најиспуњенији период његовог живота.

„Шта год да будућност доноси и колико год да сам задољан својим животом данас, недостају ми шездесете и увек ће ми недостајати“, написао је Хејден.