Марина Абрамовић: Ја сам номадска екс-Југословенка!

Марина Абрамовић се не осећа као Српкиња, нити као Црногорка, јер, како каже, потиче из земље које више нема. Позната уметница истакла је у интервјуу за немачки „Шпигл“ да је превише радознала да се скрасила на једном месту, као и да децу није желела јер би била погубна за њен рад.

Амбрамовићева истиче да би волела да доживи стоту, а да прославу 70. рођендана планира у друштву 300 званица у њујоршком Гугенхајм музеју и то плесом око шипке, који још увек вежба.

„Ако неко има 70 година, треба да буде свестан да је сваког дана ближи смрти“, рекла је Абрамовићева која је због бројних обавеза прошле године време проводила на опоравку у Индији.

„Прошле године стално сам била у невероватном страху да немам довољно времена да урадим све што желим. Пошто сам радила као луда, крвни притисак ми је био толико висок, да сам мислила да ћу добити мождани удар“, истакла је Абрамовићева.

Марина је својевремено изјавила да када дође време, биће сахрањена на три места: у Београду, Амстердаму и Њујорку.

„Откако су ми родитељи умрли, одустала сам од те идеје. Србија није земља коју ја познајем. Ја се не осећам ни као Српкиња, ни као Црногорка. Ја сам екс-Југословенка. Потичем из земље које више нема“, изјавила је Абрамовићева за Шпигл.

Иако јој је издавач скренуо пажњу да због објаве аутобиографије не би требало да износи детаље из живота, Марина се у интервјуу осврнула на време које је провела у болници због лоше дијагнозе лекара, на живот са мајком до своје тридесете године, описујући живот у доба комунизма у Југославији, номадски живот у комбију са својим уметничким и тада животним партнером Улајем.

„Радим, не могу послати слику, ја шаљем себе. Кад сам живела у Југославији, сањала сам да једног дана видим свет. Да је сада овде свемирски брод који ће да ме води у другу галаксију– одмах бих кренула. Толико сам радознала. Прошле године мислим да нисам провела више од 20 дана у Њујорку. На аеродрому понекад мислим одакле је дошао мој кофер. Не знам да ли бих могла негде да се скрасим. Осим тога, немам мужа, породицу, потпуно сам слободна“, истакла је Абрамовићева.

Позната уметница је још у младости одлучила да не буде мајка, па се три пута подвргла киретажи, јер је убеђена да би деца била погубна за њен рад.

„Једна особа може имати ограничену количину енергије у телу, а ја желим да је делим с другима. То је моје виђење живота. То је разлог зашто жене из света уметности нису успешне као мушкарци. Има много талентованих жена. Зашто су мушкарци на важним позицијама? Једноставно: љубав, породица, деца –све оно што жена не жели да жртвује“ објашњава Абрамовићева.

Сматра и да су њена деца њени студенти и да док другим женама деца мењају живот, њој је живот променила публика након ретроспективне изложбе у МоМа музеју 2010.

„Људи обично дођу да виде нешто и онда оду. Међутим, у 21. веку немају жељу да гледају пасивне ствари. Желе да буду део нечега, да нешто искусе, осете повезаност с другима“ прича Абрамовићева.

Према њеним речима, људи који долазе, морају да предају свој телефон, компјутер, сат, и добијају слушалице које прикривају све друге звукове, што представља тренутак трансформације: од посматрача до учесника, што их често збуни јер никад нису чули праву тишину.

„Моја публика је заиста веома млада – већина је у двадесетим. Раде врло једноставне ствари. Онда добију једноставне задатке – стани, седи, лези. Онда броје зрна пиринча и сочива. Потпуно занимљиво: пошто, баш као што бројите и сортирате зрна пиринча и сочива, тако се бавите и својим животом“.

Збуњени новинар Шпигла затражио јој је да му објасни ту метафору:

„У почетку се забављате. Онда сте потпуно фрустрирани јер их има превише. Онда ћете бити бесни. Изгубићете концентрацију и полудети. Али кад прођете кроз све те фазе и почнете правилно да дишете, ваш ум се стабилизује и добијате резултате. Ако успете да бројите и сортирате зрна пиринча и сочива, овладали сте животом. То је управо то: дисциплина, самоконтрола, концентрација“, упутила је новинара.

Уметница истиче да је у перформансу важно бити концентрисан и не размишљати о времену, јер у супротном ваш уметнички рад пропада пред очима публике, јер за разлику од позоришта, у перформансу живот је прави.

Њен уметнички перформанс у којем непомично седи и зури у очи особе која седи преко пута ње, покушавајући да осети енергију и емоције те особе, био је нешто најтеже што је радила.

„Припремала сам се за то годину дана. Људи не разумеју шта значи када се не помераш три месеца. То је пакао. Раније сам морала да променим сопствени метаболизам. Само ноћу сам пила воду, да дању не бих морала да идем у тоалет, нисам ручала, само сам мало доручковала и јела лагану вегетаријанску вечеру. На то сам морала да навикавам своје тело. У 62. години то је било врло тешко“, испричала је уметница.

Она признаје да због уметности гладује, јер је тело оно што треба да поспремамо, а не стан.

„Мој лекар каже да су ми и крв и унутрашњи органи много млади. Верујем да је то зато што толико волим живот, волим људе. Моја мајка је била врло активна жена. Пензионисала се у 62. и у 86. умрла ужасном смрћу од потпуне деменције. Променила је живот од активног до потпуно пасивног. Ја ћу да умрем радећи, а не док седим испред глупог ТВ-а. Људе убија пензија“, истакла је Абрамовићева.

Зато, како каже, не пије алкохол, али је слаба на чоколаду, ужива у раним јутрима и енергији Њујорка.

„Морате да будете у Њујорку, а онда напустите град и поново му се вратите, јер вас у супротном поједе. Да ли знате да је цели тај град направљен од гранита? Да му ништа не побегне. Пробудите се ујутро и радите као луди и онда следећег дана исто тако. То се никад не завршава. Сви живе у тој буци“, додала је уметница.

Ипак, каже да не би волела да умре у Њујорку, као старци које људи сматрају прљавим, већ у неком манастиру у Индији, уз црвене панде и тишину.

„За мене, то није просторни мир, него мир ума. Ако успете да уђете у тај мисаони простор, то је права тишина. Дивни Тибетанци имају реч за то – зову га 'бићем као таквим'. То значи да је празно, али препуно значења. То није празнина без садржаја. Када достигнете ту менталну тишину, добијате прилику да разумете смисао живота. То је тишина за мене. Али то није лако“, рекла је Марина Абрамовић за немачки Шпигл.

број коментара 38 пошаљи коментар
(субота, 30. јул 2016, 17:10)
anonymous [нерегистровани]

.

Njena prica i njeno shvatanje zivota, meni, nije ni lepo, ni nadahnjujuce.
Sto se tice naroda i pripadanja nekome...
Njeno poreklo je jasno.
Ako ona misli da narodnost ili pripadanje nekom narodu nije bitno, zasto onda prica o tome?!
U toj sfrj su, itekako, neki narodi i drzave bili omiljeni, a neki omrazeni.
Daleko od toga da je jugoslovenstvo bilo bolje po pitanju sloboda ili svoje otvorenosti u poredjenju sa drugim narodima sveta.
Kako se ona oseca je njena stvar.
Ima toliko zanimljivijih, nadarenijih, boljih i pametnijih ljudi od nje.
Toliko paznje, toliko malo pokrica za istu.

(субота, 30. јул 2016, 11:22)
anonymous [нерегистровани]

Marinin.

Svj. priznata umjetnica Abramović je donijela performansu: 1) beskonačno kvantitativno i kvalitativno omasovljenje, 2) povratak izvornosti eshatološko-filozofskih i duhovnih pitanja, 3) edukaciju običnoga puk da je percepcija umjetnosti i, svakako i prevashodno, individualni čin u kojem posredništvo nije potrebno.
Ulaju nije ništa otuđila (spominjem zbog čestih medijskih manipulacija o Marininoj krađi Ulajeve umjetničke ideje performansa): prijespomenuti je odlučio da dalje ne putuje sa njom, dok je ona još dugo i naporno putovala, i realno i metafizički, dok nije ostvarila vrhunsku kreativnost, pa se popela na vrh samostalno i usamljeno, iako nisam primijetio da Ulaja medijski omalovažava, naprotiv, usto joj je prijespomenuti oprostio davne nesuglasice i bio suučesnik njenoga performansa, sjedajući preko puta nje u New Yorku, nakon toga vidno emocionalno potresene i uplakane.
:)

(петак, 29. јул 2016, 07:00)
anonymous [нерегистровани]

Umetnica

Problem je u glavi.

(петак, 29. јул 2016, 01:04)
anonymous [нерегистровани]

rip

Kada bude umrla i kada naši mediji prenesu vest uz njenu biografiju, nagrade, priznanja...dobijena po celom svetu, kada se napomene da je najuticajniji umetnik na svetu u polju konceptualne umetnosti.......e, tada će se čuti čuveno: NAŠA JE!

Ja ne razumem konceptualnu umetnost ali to nije razlog za nipodaštavanjem iste.

(четвртак, 28. јул 2016, 23:15)
anonymous [нерегистровани]

Одговор Вељку

Вељко, Новак је у једном од последњих интервјуа рекао да је веган. Тесла јесте био вегетеријанац а ево и шта је рекао о религији: There is no conflict between the ideal of religion and the ideal of science, but science is opposed to theological dogmas because science is founded on fact. To me, the universe is simply a great machine which never came into being and never will end. The human being is no exception to the natural order. Man, like the universe, is a machine.

(четвртак, 28. јул 2016, 12:44)
anonymous [нерегистровани]

Daleko....

Daleko joj lepa kuca....

(четвртак, 28. јул 2016, 11:52)
Вељко [нерегистровани]

@ Budizam

Ни Тесла ни Новак нису били нити будисти нити вегани. Тесла је био православан и то веома побожан, па је чак говорио како види анђеле. Хранио се здраво, али не вегански. Новак такође православан, стално носи дрвени крст који му је покојни Патријар Павле поклонио, практикује јогу и медитацију, а храни се здраво без глутена.
Што се тиче ове квазиуметнице, мило ми је што је пресекла везе са Србијом, а понајвише због тога што њени помодарски перформанси, немају везе са уметношћу и представљају духовну огољеност, кризу идентитета и озбиљан дефицит креативног стваралаштва модерног доба

(четвртак, 28. јул 2016, 11:40)
anonymous [нерегистровани]

Наша култура има много више да понуди од ове уметности

Ценим њено мишљење, али она мени звучи тако тужно. То величање индивидуализма на западу доноси само депресију. Није ни чудо што се не осећа као Српкиња кад ми те лажне вредности не ценимо.

(четвртак, 28. јул 2016, 09:04)
anonymous [нерегистровани]

Ima jedna rec

Ima jedna rec koju je netko pomenuo u kontekstu Abramoviceve i koja ju najbolje opisuje. Rec je sarlatanka. Slazem se sa vecinom pisaca komentara.

(четвртак, 28. јул 2016, 08:29)
Uozbiljite se! [нерегистровани]

Biti ili ne biti Srbin


Nakon ovoliko vaših negativnih komentara, nažalost, neće biti više Srba!