Српска сарма пред светским џет-сетом

Када Крис Вилијамс опаше кецељу зна се ко код њега долази на вечеру, често у шали кажу Американци. У једном од 25 најбољих америчких ресторана тражи се виљушка више. Вилијамс, у интервјуу за РТС, каже да до сада од српских јела ништа није спремао, али да му је наша храна засигурно променила погледе на кулинарство.

„Бићу у потпуности искрен и рећи да нисам много знао о српској кухињи, а данас сам први пут пробао баклаву. Изненађен сам српском храном и састојцима од којих се прави. Ови мириси и укуси ми отварају нове видике и дају могућност да српску храну применим и испробам и у својој кухињи“, каже Вилијамс.

По повратку у Америку, када засуче рукаве овај колекционар рецепата прво ће у шпорет ставити питу са спанаћем, сиром и јогуртом. Ово су му, каже, препоручили српски ђаци из Средње куварске школе. Рецепте и савете му несебично деле на свим путовањима. Ипак, послушно се придржава само рецепата прабаке, чије се име данас налази у називу његовог ресторана, а која је била најпопуларнија куварица и угоститељка у првим годинама двадесетог века у Америци.

„Лусино име помогло ми је на два начина – први је био тај да проширим посао нарочито на подручје Канаде, а друга ствар је зато што ми је она дала путоказ ка чему треба да се усредсредим и на који начин да припремам храну. Два су њена најпознатија јела која у целој Америци сви припремају као она. Један од њих је чили бисквит. Када год је цела моја породица на окупу, сви ме терају да спремам чили бисквит. У њему нема богзна каквих филова и прелива. И гости када дођу у наш ресторан најчешће траже овај колач који се увек припрема на исти начин. То нам је најпродаванији производ", прича шеф кухиње једног од најпосећенијих ресторана у САД.

Вилијамс се лако одлучио да другује са шерпама и тигањима, да похује, пржи, кува и филује. У потрагу за рецептима упустио се од Америке до Аустралије. Пре отварања свог првог ресторана, шефовао је у најпознатијим кухињама, али признаје да га само једна одушевљава и непрестано инспирише да истражује.

„Моје најбоље кулинарско искуство је било дефинитивно у Португалији. То је била нека врста хране са којом се дефинитивно никада нисам срео и која је утицала на усавршавање моје кулинарске вештине. Са сигурношћу могу да кажем да је њихова кухиња перфектна. Свежи плодови, сирова риба, здраво воће", набраја шеф Вилијамс.

Слатки филови, укусни сосови и пенушави шампањци неретко сталне Вилисове госте натерају да од њега уместо менија затраже дијету. Међу онима који не могу да одоле његовој кухињи су често размажене звезде, које, каже, врло брзо доведе у ред.

„Када познати долазе код мене, они имају неке специфичне разлоге а један од њих може бити зато што им се допада начин на који ја кувам или зато што нешто могу да учиним за њих пошто су многи често на ригорозним и специфичним дијетама. И онда ми дају одређену слободу да комбинујем, испробавам, играм се“, прича познати амерички кувар.

Лични печат, укусна храна и добра услуга, ово су три рецепта за успех угоститеља, прича Вилијамс, који и упркос томе не уме да објасни која од ова три он наjвише испуњава. Само каже да остварује сан који је почео пре двадесет година када је, како додаје, одлучио да проговори универзалним језиком кухиње. А тај језик обогатио је новим појмовима сарме и ајвара, гостујући у Србији.