Може се бити обућар из хобија

Многи од нас осетили су муке због неудобне обуће, коју често носимо само зато што је лепа. Када нам се деси да купимо ципеле које нам савршено одговарају, кажемо да су „као прављене за нас“. Замислите какав је осећај носити ципеле које су стварно израђене према вашем стопалу.

Они су пензионери, инжењери, дизајнери, кажу да их је одувек привлачио обућарски занат. Уз помоћ чекића маказа, ексера под њивовим рукама настају ципеле из маште.

„По струци сам пензионер, а шта причати о женама и љубави према ципелаема. Дошла су нека времена када већ нису ципеле као што су некад биле и тешко се нађе да вам одговара, пре свега, удобност. Онда сам схватила да је једино решење да правим. Као што себи шијем одећу, да правим ципеле“, објашњава Живка Перућица.

„Веза измеђи инжењера и обућара је љубав према ципелама. Кренуло је сасвим спонтано. Носим број 46 и много пута нисам успео да купим жељене ципеле јер кад уђем у радњу и тражим свој број, никад не успем да ми буду таман ципеле“, наводи своје мотиве Слободан Столар, машински инжењер.

Од почетка до краја, ручно се обрађује свака ципела док не испадне баш онаква каву су је замислили. Колко је тешко бити шустер мајстор?

„У почетку сам мислила да нема шансе да успем. Најлакше је да исцртате модел, мислила сам, али је најтеже да се стави на калуп, па сам онда одлучила да нађем некога ко ће то да ради. Е, али на крају код другог пара сам сама урадила“, присећа се Живка.

Слободан Столар мисли да ништа није тешко ако се воли.

„Када се вратим с посла, пошто сам запослен, сиђем у своју малу радионицу коју сам направио и одмарам се од свакодневних послова које имам“, наводи Слободан.

Први члан породице који је почео да се бави обућарским занатом био је његов деда Петар. Данас га он преноси својим обућарским калфама.

„То ми и јесте мотивација да обучавам те људе да тај занат не ишчезне као многи стари занати. Неко то ради из хобија, неко из чисте љубави“, истиче обућар Бане Стајић.

Гала Боровић је завршила Факултет примењених уметности у Београду. Њене ципеле красе многе модне ревије и код нас и у свету. На основу њенених цртежа и модне идеје увек их израђује мајстор Бане.

„Мислим да су људи пре свега одушевљени квалитетом и начином израде и заинтригирани су начином на који је нешто направљено и самим материјалима и формама које ми овде постижемо, јер заиста радимо нешто што није свакидашње“, сматра Гала Боровић.

Мајстор Бане се присећа и свог првог ученика. Био је то човек који је радио у администрацији једне велике фирме и пожелео је да научи да ради нешто мануелно, да својим рукама створи и види продукт свога рада, каже мајстор Бане.

„Долазио је право с посла да прави неке балетанке за своју девојку. Плашио сам се да му је сувише напорно, али он је тврдио да га ово одмара и да ужива у томе“, прича Бане Стојић.

Наравно, пре него што се приступи изради потребно је узети меру стопала. 

„Пре свега сам ово почела да радим према својој нози и имам свој калп за своју удобност, а не серијски. Тако сам решила свој проблем и немам болне ноге“, истиче Живка Перућица обућар аматер.

Машински инжењер Слободан Столар каже да су пријатељи одушевљени његовим хобијем и вештином коју је стекао.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво