Нова шанса за старе комаде намештаја

Марија Величић Крњајић у свом атељеу даје живот комодама, фотељама, орманима, али и украсним предметима попут старих пегли на жар, чинија и посуда за цвеће.

Марија је створила своју бајку у 21. веку. Старом, некад неупотребљивом намештају или предмету она пружа нову шансу.

„Потребно је пуно рада, искуства и много времена прво да се сви ти комади намештаја пронађу, то је да кажем суштина свега, да се створи нека визија и слика у глави како би то требало да изгледа, а затим креће шмирглање озбиљан рад на комадима намештаја који су обично у веома лошем стању“, почиње причу Марија Величић Крњајић.

Све је почело пре четири године када је била на породиљском боловању и чекала треће дете. Добила је идеју да преуреди кућу и да јој лични печат. Почела је од сређивања собе најстарије ћерке.

„Моја прва комода која је стигла била је сва од неког машинског уља. У њој је неко држао алат и била је у гаражи. То је, буквално ми је требало око два месеца да ја то вратим у живот. Обично недостају одређени комади, делови орнамената који се изливају, праве затим се потпуно шмиргла та комода да дођемо скроз до дрвета и тек онда на крају следи тај неки уметнички део који даје печат и нешто другачије намештају“, објашњава Марија.

Сада не ради намештај само за своје потребе. Њена идеја наишла је на одобравање околине.

„Најчешће су то или млади брачни парови или чак и старији ту нема правила, али су углавном љубитељи антиквитета, старине, неко ко жели сасвим нешто необично, нешто што се не уклапа у стандарде. Обично се да кажем, у последње време се доста јављају архитекте који, на пример, ако раде стан по мери желе да добије тај нови комад намештаја неку рустику и старину“, прича Марија о купцима њеног намештаја.

Посао којим се бави, на неки начин је и породични. Њена бака је живела у Италији, а тата је једно време сликао. Зато јој, кроз шалу каже Марија, сада и остатак породице пружа свакодневно подршку.

„Ако радите ствари са пуно љубави, доста времена и уложеног труда наравно да ће се на крају исплатити. Најбитнија је та енергија коју улажете у сав тај рад и љубав“, поручује Марија.

Иако је створила своју малу бајку, Марија каже да за овакав посао треба, пре свега, имати доста стрпљења и издвојити много времена.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво