Посао јој „стао на жуљ“, па је одлучила да му доскочи

Дуго је маштала о удобној обући у којој ће се осећати као да је босонога. У тренутку доколице покушала је да направи савршен пар сандала. Kада је успела, почела је да прави и за друге и тако уместо да предаје енглески или руски израђује обућу.

Жуљ који су јој направиле неудобне ципеле био је довољан да филолошкињу Драгану Пилиповић одведе у предузетниче воде. Kако је завршила енглески и руски језик највећи део каријере провела је радећи у туризму у Русији. По повратку у Србију 2010. године запослила се у једној компанији. А онда је схватила да је осим ципела жуља и радно место.

„У једном моменту када сам остала без посла решила сам да направим те моје сандале које су ми биле давна замисао и кренула сам да истражујем како се то заправо ради и уопште нисам имала идеју како се праве ципеле“, сећа се Драгана.

Идеју није имала, али јесте радионицу – наслеђену од брата који се бавио прављењем намештаја. Знање је стицала код разних мајстора за обућу, а прве ципеле је направила пре четири године.

Ипак, признаје да тада није била задовољна обликом па је наставила да усавршава модел заједно са мајсторима, а од тада је научила да је за добру ципелу важно имати добар калуп.

„Када погодите калуп и када испробате довољно пута то је то, то је најбитније. Тада добијете прототип на основу ког правите све остале ципеле“, објашњава филолошкиња у свету обућарства.

А чак и када је направила ципелу о којој је маштала јавио се други проблем. Kако и коме је продати. Могућност за пласирање производа потражила је на једном дизајнерском базару.

„Тада су људи први пут могли да виде, да пипну, да осете и тада сам добила прве позитивне коментаре и то ми је био подстицај да идем даље, ето тако се све некако завртело“, сећа се Драгана.

А да би наставило да се врти планира да своје производе пресели на интернет.

„То је нека будућност и много је лакше продавати нарочито једноставније ствари, већа је публика, може да се прошири тржиште и волела бих да ме неко препозна да изађем ван Србије, то бих заправо волела“, искрена је Драгана.

Бити предузетница у Србији за њу је изазов. Ипак, истиче да уколико радите у бранши која изворно није ваша, онда морате бити спремни на стално усавршавање и учење.

„Не размишљам стартешки, то није мој склоп ума, тако да је мени то највећи изазов, ја ћу направити шта год и оно што не знам научити организоваћу све, али тај део захтева посебну пажњу захтева консултације са стручњацима из те области, са књиговођама са економистима“, објашњава обућарка. 

Иако тренутно не живи само од овог посла, пристојно зарађује. Kаже да јој већу срећу од зараде доносе жене које се поново враћају њеној обући.

број коментара 3 пошаљи коментар
(недеља, 02. дец 2018, 12:24)
Vladimir [нерегистровани]

Svako bi trebalo da se oproba u svom talentu!

Svaka cast! Eto, ovako se to radi! Umesto da se cover ali i cmizdri pasto mu drzava ne otvori nekakvu ciglanu ili njemacku radionicu za motaje zica, tu negde na cosku, covek bi trebao da se probudi i sam da izmisli svoj posao i pocne da privredjuje! Svi ovi nezaposleni, pa i oni hendikepirani, bi mogli da pocnu neko svoje preduzetnistvo! Od krojaca i farbara pa do ovih modernijih da proizvodi svakojake proizvode neophodne za dnevnu upotrebu; Merdevine, skele, metle i cetke, lopate i poljoprivredne masine, camce, brodove, prikolice, kurirske sluzbe ( dostava internet narudjbina!),dronove, websight-e, video igre, app-ove... Srbija je idealno podrucje za samostalno preduzetnistvo a pre svega upravo i zato sto ovde jako malo toga ima i sve mora da se uvozi ili kupuje iz inostranstva a danas je internet i placanje internetom ( Paypal) toliko razvijen da po evropi postoji kategorija milionera mladjih od 23god(!) deca koja jos uvek zive kod roditelja a svojim mastovitim idejama i poznavanjem jezika i interneta umeju da zarade izuzetno dobro!

(недеља, 02. дец 2018, 11:51)
anonymous [нерегистровани]

Moć marketinga

Poznato je da je Andre Sitroen učio od Henria Forda kako se proizvode automobili. Ipak, Henri Ford je bio uspešni zanatlija koji je usavršavao masovnu proizvodnju godinama dok je Sitroen bio menadžer koji je na osnovu izrađenog prototipa prodao celokupnu proizvodnju unapred a prve modele vlasnicima isporucio tek nakon tri godine. Poenta je da moć dobrog menadžmenta i marketinga nema granice dok sama proizvodnja ima prepreke na svakom koraku.

(недеља, 02. дец 2018, 09:50)
anonymous [нерегистровани]

Komentar

Udobnih cipela ima sve manje.