Памук на етикети, а гардероба синтетичка

Све је мање памука у гардероби, али не и на етикетама и декларацијама. То су утврдили тржишни инспектори у последњој великој контроли пре годину и по дана. Знајући да инспектори ретко проверавају, трговци стављају лажне декларације. Надлежни немају новца за контроле, али ће ипак проверавати, ако буде више примедби купаца. За то време, купци лошији квалитет плаћају скупље.

Памук на етикети, а гардероба синтетичка. Превару први осете они који су алергични на вештачке материјале.

„Много је тешко утврдити сировински састав на основу само опипа зато што и ми који смо стручни за то морамо да направимо препарат и утврдимо којег сировинског састава је и која влакна су све присутна“, објашњава Јадранка Цветковић из „Текстилинспекта“.

А анализа кошта. Акредитоване лабораторије узорке на анализу добијају од произвођача и увозника, а све мање од инспектора јер нема новца.

Последња велика контрола урађена је пре више од годину дана. Када је у јуну 2015. године усвојен нови Правилник о означавању текстила, инспектори су кренули у свеобухватну контролу.

Од 320 узорака у 100 случајева подаци на етикети и декларацији нису били тачни. Следеће године број неистинитих личних карата одеће смањен је за половину. Због тога је инспекција смањила контролу, а и недостатак новца је био проблем.

„Ако дође до поремећаја, у случају да постоји велики број пријава да се нешто дешава оно што не треба, тржишна инспекција може извршити одређена узорковања“, каже Славиша Петковић из Министарства трговине. 

Природни материјали су постали луксуз. Производња памука остала је иста, а број становника се повећава.

„Производња не може више да се повећа, земљиште нам је потребно за производњу хране све већег броја људи“, указује Мирјана Костић са Технолошког факултета.

Шездесетих смо били одушевљени јефтиним материјалима који су били једноставни за одржавање. Половина састава гардеробе сада је полиестер. Вештачка влакна нису лоша под условом да потрошач зна шта купује.

„Ми имамо јасан правилник о обележавању и означавању текстилних производа, имамо акредитоване лабораторије које то могу добро да раде. Мислим да је сегмент тржишног надзора затајио“, нагласила је професорка Костић. 

Професорка своје студенте пре свега учи да не верују у оно што пише на етикети. Сумњичави су и потрошачи, али додиром је тешко утврдити који проценат памука материјал садржи. Преостаје им једино да, када нису сигурни, случај пријаве инспекцији.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво