Читај ми!

У Београду имамо изванредну публику!

Три године од Београдске арене, загребачки „Нови фосили“ враћају се у Београд због новог наступа - 29. новембра, у Центру „Сава“. Тим поводом, певачица Сања Долежал, у интервјуу за Интернет портал РТС-а, говори о плановима бенда да сними нови албум, зашто више неће ни покушавати да оду на Песму Евровизије и присећа се ранијих концертних посета српској престоници.

„Нови фосили" су, понудивши по западњачком продукцијском стандарду упаковане поп песме, попут Милена генерацијо, Е, мој Саша, Шути мој дјечаче плави или За добра стара времена, крајем седамдесетих и током осамдесетих постали једно од најпознатијих имена забавне музике у Југославији.

И после одласка певачице Ђурђице Барловић (1950-1992) и доласка Сање Долежал, бенд главног аутора и клавијатуристе Рајка Дујмића, наставио је да ниже успехе, све до 1991. године, када је симболично са крајем Југославије стигао и крај „Нових фосила".

Бенд је привремено „васкрсао" средином деведесетих са неким новим гласовима и лицима, да би се коначно, поново са својим заштитним знаком, Сањом Долежал, трајно вратио 2005. године.

После 18 година, публика у Београду поново их је видела у јесен 2008, а сада се враћају у „своју стару дворану", Центар „Сава", уз подршку летњег сингла Ти си чудо.

Нови сингл је најава новог албума?

Сања Долежал: „Уназад годину дана избацили смо три сингла. Један се зове Када Бог све зброји, други Лагано, лагано и сад најновији свјежи је сингл Ти си чудо. То је на трагу онога што припремамо и што лагано сазрјева у нама, да кроз неко вријеме изађе можда и нови ЦД 'Нових фосила'. За то вријеме, док се спремамо и док Рајко ради нове пјесме, изашла је (недавно четворострука ЦД) антологија Увијек близу. Албум са новим пјесмама ће се сигурно појавити. Ми га спремамо, свако мало уђемо у студио. Веселимо се, морам признати, као мала дјеца стварању нових пјесма, јер то нас враћа у времена кад смо знали бити по мјесец-два у студију, гдје би са пуно ишчекивања рађали нови албум. Тако ће бити и сада."

Да ли сте очекивали да ће „Нови фосили" потрајати оволико дуго?

„Кад сам давне '83. ушла у групу, тек сам била уписала прву годину факултета и нисам мислила да ћу једног дана у тој професији дочекати неке зреле године и једног дана и пензију. 'Нови фосили' су већ били уходани строј који је једноставно имао свој темпо и ја сам у то улетјела млада, пуна енергије и снаге, и прилично неискусна. Али, ево, драго ми је данас да су 'Фосили' и мој факултет и моја професија, јер највише од свега волим пјевати. Све друго ми је драго, али пјесма ми је на првом мјесту."

Група „Рива" је са Rock Me Baby освојила Песму Евровизије, али сте заправо Ви установили образац мало раније са I Wanna Dance. Уосталом, обе песме је компоновао Рајко Дујмић. Да ли вам је жао што се „Фосилима" није десила евровизијска победа?

„Тако је, ми смо '87 били четврти са I Wanna Dance, а '89. са Рајковом пјесмом је 'Рива' освојила прво мјесто. Па, наравно да је жао. Свако мисли: 'О, Боже, зашто се то мени није догодило?'. Међутим, било нам је јако драго да је Рајко, као наш композитор, успио. Он је, заправо, једини композитор у Хрватској коме је то пошло за руком, поносни смо на то, а ми више неких амбиција око Евровизије, заправо, немамо."

Хрватска последњих година баш „кубури" са Песмом Евровизије?

„То је истина. Сматрам да није био добар одабир пјесама. Међутим, данас је то постало више фестивал амбалаже. Дакле, свега онога пропратног што се догађа око пјесме, а не самог садржаја. Тако да видимо разноразне гутаче ватре, клизаче на леду, мађионичаре, животиње и мислим да ми тамо, једноставно, не знам што би морали смислити да свратимо пажњу на себе. Вјерујем да је, ипак, пјесма најважнија. Амбалажа тек толико да добро дође."

Са доста успеха радили сте у Хрватској и као телевизијска водитељка. Шта се дешава на том плану?

„Тренутно моја телевизијска каријера мало стоји, јер имам пуно обавеза са групом, иако имам још пуно пројеката и пуно жеља које бих хтјела остварити на телевизији."

Постоји ли „обавезан састав" у концертном програму, тј. хоће ли публика у Центру „Сава" чути све добре, старе хитове?

„Апсолутно! Пјесме Милена генерацијо, Било ми је први пут, За добра стара времена, Плава кошуља, Шути мој дјечаче плави... кад би сад набројала свих тридесетак и више пјесама, то би биле све пјесме које сигурно добро знате. Публика их пјева са нама од почетка до краја. Врло је тешко у опусу од тристотињак пјесама изабрати управо оне које ћемо извести. Међутим, за Београд се враћамо након неколико година и припремили смо и неке пјесме које се у Београдској арени нису чуле. Дакле, и они који су били у Арени могу доћи слободно сад, јер биће изненађења, а прије свега, наша драга публика може видјети да и даље имамо енергије и кондиције."

Колико сте пута до сада наступали у Београду?

„Не памтим точан број наступа у Београду, али вјерујем да их је било јако пуно. Наступали смо често у Центру 'Сава' и јако често у Дому синдиката. Тамо смо имали прекрасне концерте, и то неколико дана у низу, по два дневно, поподневни за дјецу и вечерњи за одрасле. Заиста мислим да у Београду имамо изванредну публику која је расла и стигла у неке зреле године заједно са нама."

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво