Читај ми!

„Галија“ славила са пријатељима

Концертом у препуној Великој дворани Центра „Сава“ бивши и садашњи чланови „Галије“ прославили су 35. годишњицу рада групе. Досадашња пловидба нишког састава протекла је уз хитове, а тако је изгледао и слављенички шоу. Бројни пријатељи, што у сали, што на бини, певали су са „Галијом“ „Још увек сањам“, „Дигни руку“, „Додирни ме“...

Нишка група „Галија" обележила је у суботу увече 35 година постојања концертом у препуној Великој дворани Центра „Сава", у присуству великог броја пријатеља, што на сцени, што у публици.

Да чланови „Галије" имају много пријатеља сведочи први од два слављеничка концерта, за који се нису продавале улазнице, већ су дељене позивнице, па сала није била довољно велика за све.

Програм је водио Иван Ивановић, а рођендан је „Галији" честитао некадашњи директор ПГП РТС-а Александар Бацковић који је објавио први албум групе, те је овом приликом евоцирао успомене на прве професионалне кораке чланова групе.

Некад и сад

Двочасовно славље музике, путовање кроз више од три деценије успешног рада протекло је у свечаној атмосфери, уз одличну музику и песме као што су Чујем те лепо како дишеш, Да ме ниси, Млада. Лепа и паметна, Много сам жена пожелео, Котор, Скадарска, Трубе, док су се на четири видео бима смењивале фотографије са некадашњих наступа.

Члановима групе Ненаду и Предрагу Милосављевићу, Бобану Павловићу, Драгутину Јаковљевићу, Милошу Крстићу, Синиши Павловићу, Ивану Илићу и Горану Антовићу на сцени су се придружили и многобројни пријатељи са којима су „војевали" током 35 година.

После 20 година са „Галијом" је поново засвирао Жан-Жак Роскам и то Љубавну песму и Корак до слободе, док је драмски уметник Горан Султановић рецитовао део песме Бурна пијана ноћ.

Глумица Слобода Мићаловић-Ћетковић извела је песму Станика из филма Зона Замфирова, коју је компоновао Ненад Милосављевић, а Предраг Милосављевић је отпевао Зонину песму.

Громогласним аплаузом публика је поздравила Биљу Крстић која је заједно са Нешом Галијом извела композицију Димитрије, сине Митре.

У пратњи Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички, којим је дириговао Иван Илић, Милосављевић је отпевао Ја нисам одавде и Откад те нема, а специјални гост је била оперска певачица Сања Керкез.

Након 90 минута углавном балада, публика је заиграла већ уз прве тактове хитова Можда сам луд, Много сам жена пожелео, Котор, Скадарска, Трубе, а сви су били на ногама када је на сцену изашао Кики Лесендрић и извео песму Дигни руку.

„Баладе су форма која се отргне од аутора и оне живе свој живот. Када славите толико година постојања, коме ћете да се обратите него баладама", објаснио је Неша Галија.

Велико одушевљење изазвао је Владо Георгиев који се придружио слављу уз Додирни ме.

Од гостију једино глумац Вук Костић није успео да изврши свој задатак и одрецитује стихове песме Још увек сањам, јер су га обузеле емоције када је требало да подели сцену са својом омиљеном групом.

На разочарење публике, чланови групе се нису вратили на бис, упркос дозивању, тапшању и звиждању, али „Галија" очекује публику и вечерас, а судећи по продаји улазница, Центар „Сава" ће поново бити пун.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво