Богата концертна година

Економска криза није заобишла ни дешавања на музичкој сцени у 2010. години. Мада изгледа парадоксално, свирало се, певало и играло више него икада. С времена на време, врхунски!

Судећи по посетама концертима свих жанрова и, за наше услове, не баш јефтиним улазницама, рекло би се - Срби су ударили бригу на весеље или на духовно уздизање имајући у виду све невоље које су нас пратиле ове године.

С друге стране, иако се већ деценијама жалимо о недовољном улагању у културу и ове године, као из неког чаробног шешира, захватали смо и налазили средстава за одржавање на десетине музичких фестивала.

Па иако су многи од њих били садржајно мање квалитетни у односу на протекле године, за многе ће остати незаборавно гостовање Њујоршке филхармоније на овогодишњем БЕМУС-у, па старих пријатеља из Хора Глинка на Мокрањчевим данима, сјајне кореографије на Београдском фестивалу игре или увек узбудљиви Пако де Лусија на Гитар Арт фестивалу.

Ван фестивалских оквира дружили смо се са легендарним диригентима попут Зубина Мехте или Сер Невила Маринера и феноменалним солистима као што су Сол Габета, Борис Березовски, Александар Маџар, Јевгениј Кисин, Александар Гаврилов, Шанин Јансен или Јован Колунџија - мајстор за музичке маратоне.

Иако је већ деценијама сахрањују, опера се тврдоглаво опире. Томе у прилог сведоче две одличне продукције Београдске опере - Фигарова женидба и Лучија од Ламермура и једна сасвим посебна - Дом за вешање која је изазвала невиђено интересовање публике и салве аплауза.

У трку за нај концерте укључили су се и спектакуларни наступи двојца Влатко Стефановски и Стефан Миленковић, сценско издање омиљене Цармине Буране у продукцији СНП из Новог Сада и свакако легенди попут Елтона Џона, Ерика Клептона или Ексла Роуза, као и фадо певачица Маризе, Мисие, Терезе или Криштине Бранко.

За сам крај године, чини се, и концерт године или боље рећи концерт каријере. Бисера Велетанлић управо вечерас одржаће након четри деценије рада свој први солистички концерт - на Коларцу.

И тако, слушајући музику преко кривудаве магистрале, на којој попут црних тачака певају обнажене певачице небулозне стихоклепачке мајсторије, некако смо ипак стигли до правог уметничког циља.