Врањска песма – чувар традиције и идентитета

Кроз стихове или прозу, уз инструменте или а капела, врањске песме описују љубав, живот, обичаје, догађаје, личности. Специфичне по мирној атмосфери у којој се певају, тихо и господски. Једна од песама које асоцирају на живот у Врању у 19. веку је и Ајде мори, Гајо, што се не одаваш.

„Изузетна, аутентична врањска градска песма која говори управо о тешком положају девојке и жене у Врању у то време“, наглашава Бранимир Стошић Каце, вокални солиста.

Препознатљива по мелодији, по тексту који је животан, лаганим и спорим ритмовима, буди најдубља осећања. Врањске песме певали су Стана Аврамовић Караминга, Василија Радојчић, Станиша Стошић. И данас их од заборава чувају вокални солисти.

„Увек постоје људи који су ентузијасти, који хоће да стоје иза неке праве и добре приче. И у ово данашње време, како рече један мој колега, музичког геноцида, ово је прави бисер“, каже Мерима Његомир.

„Са становишта музике и композитора она је јако инспиративна зато што има своју емоцију, јако изражену емоцију која инспирише, покреће, и када хоће човек да пише песме инспирисане југом, он мора да има у виду врањску песму“, напомиње композитор Раде Радивојевић.

Другу годину заредом, у Врању је организован Фестивал „Песми у част“, који је део активности у оквиру Мреже креативних градова Унескоа. Покровитељ манифестације је град Врање, уз подршку Министарства културе и информисања.

„Дуго смо се борили да фестивал заживи и ево, хвала богу. То је музика по којој је Врање препознатљиво, не само у Врању, већ и много даље у односу на границе Републике Србије“, наглашава градска већница за културу, Зорица Јовић.

Врањска градска песма чува и карактеристичан врањски дијалекат. Због своје специфичности, на листи је нематеријалног културног наслеђа Србије као чувар традиције и идентитета.