Седма година без панк легенде

Данас се навршило седам година од смрти Џоа Страмера, фронтмена "Клеша". Тим поводом, фондација "Страмервил" издала је албум са песмама младих британских бендова и организовала продају реплика честитке коју је Страмер лично насликао.

Панк легенда Џо Страмер, суоснивач, текстописац, гитариста и певач енглеског панк рок бенда "Клеш", преминуо је на данашњи дан пре седам година, од срчаног удара који је био последица недијагностикованог конгениталног срчаног дефекта. 

Тим поводом, фондација за музичке таленте "Страмервил", основана након његове смрти, данас је на свом сајту понудила на продају божићну честитку коју је Страмер лично насликао.

Ради се о последњој честитки коју је покојни музичар дизајнирао и наменио за давање породици и пријатељима.

Такође, данас је објављен и албум "Winter Sessions Showcase Album 2009", са песмама 11 младих бендова, укључујући и "Smokey Angle Shades" и "Beans On Toast".

Све нумере се могу чути и скинути на www.strummerville.com.

Клеш - име које су "извукли" из новина

Група "Клеш" је настала средином 1976. године, када су певач и гитариста "101-ers"-a Џо Страмер и гитариста "London SS"-а Мик Џоунс основали групу којој су се придружили Пол Сајмонон, басиста, Тери Чајмс, бубњар и Кит Ливин, гитариста.

Састав је, на Сајмононов предлог који је стално у новинама наилазио на ту реч, променио име у "Клеш". Свирао је оштрији и чвршћи звук, који су у то доба пласирали "Секс пистолси".

Први наступ имали су 4. јула 1976. као подршка управо "Секс пистолсима" у клубу "Црни лабуд" у Шефилду.

Први уговор са "Си-Би-Есом" (CBS Records) потписали су почетком 1977, и постали трио, пошто је Ливин отпуштен, а Чајмс их је напустио.

Касније је у бенд дошао бубњар Ники "Топер" Хедон.

Њихов дебитантски албум "The Clash" објављен је 8. априла 1977. године. Захваљујући сингловима "White Riot" и "Complete Control", албум доспева на 12. место топ листе најпродаванијих албума.

Издали су још пет студијских албума: "Give 'Em Enough Rope" (новембар 1978), а "London Calling" (децембар 1979), "Sandinista!" (децембар 1980), "Combat Rock" (мај 1982) и "Cut the Crap" (новембар 1985).

Хедон је замољен да напусти групу 1982. године због херинске зависности, а сукоби унутар бенда су довели до одласка Мика Џоунса годину дана касније. Група је наставила даље са новим члановима, али почетком 1986. године, "Клеш" је и званично престао да постоји.

Иако су почели као један од састава који се назива пионирима панка, они су током своје каријере напустили чист панк звук истражујући своје музичке могућности, што је за последицу имало призвуке регеа, ска, фанка, репа и рокабилија, па чак и црначке духовне музике.

Чланови састава су како у јавним наступима, тако и у текстовима песама исказивали своје левичарско опредељење, јак осећај за социјалну правду, као и противљење неонацизму који је у то време почео узимати маха.

Њихова музика утицала је на многе генерације и саставе.

Иако је било најава да ће се бенд поново окупити током 1995. године, то се није догодило. Међутим, 1999. Страмер, Џоунс и Сајмонон су сарађивали на компилирању живог албума "From Here To Eternity" и документарца "Westway to the World".

Када је Кућа славних рокенрола 7. новембра 2002. најавила да ће "Клеш" постати њен члан, Страмер, Џоунс и Хедон су се договорили да одрже повратнички концерт који ће се поклопити са пријемом међу "рокенрол бесмртнике". Али Сајмонон је одбио.

Изненадна Џоова смрт у децембру исте године искључила је сваку могућност за поновно окупљање.

Живи чланови су, уз присуство Страмерове удовице, у марту 2003. примљени у Кућу славних рокенрола.

Часопис "Ролинг стоун" је 2003. албум "London Calling" поставио на, за један панк бенд високо 8. место листе од 500 највећих албума свих времена. Дебитантска плоча "Тhe Clash" je стигла до 77. места исте листе, а "Sandinista!" до 404.

Годину дана касније, овај музички магазин је групу поставио на 30. место листе од 100 највећих извођача свих времена, а песма "London Calling" је завршила на позицији број 15 листе најбољих 500 песама икада, што је такође највише место које је постигла било која песма једног панк бенда.

Још четири њихове песме су се нашле у овом друштву: "Should I Stay Or Should I Go" (228. место), "Train In Vain" (292), "Complete Control" (361) и "White Man In Hammersmith Palais" (430).

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво