Звуци носталгије – како су настајале песме које сви волимо

Књига Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији Марије Думнић Вилотијевић представљена је у Кући краља Петра, а намењена је свима, и стручњацима и широј јавности.

Ко је први запевао о русим косама, питање је на које још увек не постоји одговор. Чињеница јесте да ову песму бројни народи сматрају својом, а њене различите верзије певају и Турци, Грци, Арапи, Јевреји, Бугари.

„То су заправо људи који су је преносили. Мени је било занимљиво што сам у истраживању наишла на податке да су музичари имали, као што имају и данас, неке турнеје по страним земљама где они свирају са другим музичарима у складу са укусима тамошње публике и просто, проносе песме попут ове“, наглашава ауторка књиге, Марија Думнић Вилотијевић.

Познато је да су на стихове Алексе Шантића, Бранка Радичевића, Јове Јовановића Змаја староградску музику компоновали многи познати, али и непознати композитори пре више од једног века.

„За многе песме не можемо данас са прецизношћу да утврдимо ко су аутори, ко су песници и композитори, будући да су оне живеле као нека извођачка пракса по кафанама где се лако губио податак о аутору, па су оне добијале епитет народне музике. С друге стране, биле су и предмет различитих аранжмана, те тако наилазимо, на пример, на песму Тихо ноћи у различитим аранжманима, а данас је најпознатији аранжман Вацлава Хорејшека“, додаје ауторка.

Староградска музика популарност стиче седамдесетих година, али њени корени су у градској народној музици друге половине 19. и почетка 20. века.

„Када је она заправо имала процват и у поетском смислу, и у музичком, и у извођачком смислу. Дакле, да се изводила у бројним кафанама у Београду о чему постоје подаци. Такође, сачувани су и неки звучни снимци комерцијални из тог периода, нотни записи, такође“, напомиње Вилотијевићева.

Звуци носталгије и данас допиру из многих кафана, нарочито београдске Скадарлије. Без те носталгије староградске музике не би ни било, сматра ауторка прве етномузиколошке монографије посвећене настајању и постојању староградске музике у Србији.

„За стручну публику постоји посебан део где се налазе музичке анализе и одређени библиографски прегледи, али мислим да и шира публика може у њој да пронађе нешто интересантно, попут старих извођача, старих кафана, назива старих песама, комплетне дискографије староградске музике“, истиче ауторка монографије.