Парни ваљак у 44. рунди „нокаутирао“ препуну Арену

Певач Аки Рахимовски, гитариста и аутор, Хусеин Хасанефендић Хус и екипа изазвали су ерупцију одушевљења у дворани уз препознатљиве, уводне звуке хита Љубавна, да би одмах цела сала заплесала док су се низале Загреб има исти позивни, Мијењам се, Заставе...

Кец из рукава је, после много година, био Мир на јастуку, а Кемију је звучно обогатио син некадашњег гитаристе бенда, покојног Растка Милошева, вилончелиста Марко. Ваљак многи најпре препознају по баладама, а две велике, Пусти нек траје и Јесен у мени, уз светла упаљача и мобилних телефона по целој дворани, изведене су већ у уводној фази концерта. Нису, касније, изостале ни Када ме дотакне и Док је тебе коју Аки пева заједно са пратећим вокалом, харизматичном Тином Кресник.

Величанствене Дођи и Све још мирише на њу изазвале су праву емотивну катарзу у финишу званичног дела где су, од старих адута, отпрашене и Остани с њим, Гледам је док спава, Године пролазе...

Публика је ухватила ритам и уз одлично прихваћене песме са новог албума Вријеме, Откуд ти право, Опет се смијем...

Разиграни Аки, гласовно и музички у пуној форми, био је покретачка снага праве рокенрол машине у којој су се без грешке надопуњавали велемајстори гитаре Хус и Марјан Бркић Брк, а звук је у појединим нумерама обогатила сјајна постава дувача.

Позван на бис, Ваљак је публици још подарио заносну За мало њежности, као и старе адуте – У пролазу и ударачку Угаси ме, где су се Аки и Хус, поново, за крај, прошетали продуженим делом бине.

Парни ваљак је пре 44 године, непосредно по оснивању, у Београду одржао свој први наступ 29. новембра 1975. године, а од 2010. године овде је три пута пунио највећу халу региона Штарк арену, уз такође успешне концерте у Центру „Сава“, Хали спортова и на Ташмајдану. У суботу увече Парни ваљак је још једним концертним тријумфом приредио београдској публици рокенрол спектакл за дуго сећање.