„Добар дан за певање“

Музика је прати још од малих ногу, прво је свирала клавир, онда је почело да је интересује певање. Али Лена Ковачевић се ипак најудобније осећа у области писања музике и текстова.

Како каже, волела би да се развија и као аутор и као певачица. Управо је и успела у томе! Направила је микс свега што воли (кад је музика у питању) и објавила свој први албум „Добар дан за певање". Осим што је извођач, диск потписује и као композиторка, пијанисткиња и текстописац.

А када је тражила продуцента отишла је далеко - у Америку. На срећу, није стварно морала да лети до тамо, већ је у Београду 2008. године упознала Теодора Јанија. Он је нашој публици познат по сарадњи са Гораном Бреговићем, групама „ЕКВ", „Октобар 1864", и многим другима.

„Заправо, моја идеја је била да одем у Њујорк и покушам да пронађем продуцента, музичара, који би желео да сарађујемо на снимању једног пројекта, као што је овај албум. У моменту када сам Теду представила своје песме, он ми је предложио неколико сјајних идеја, имао је одличан приступ целом пројекту и осетила сам да је моја потрага за 'правим продуцентом' за овај албум завршена", рекла је Лена.

Своје одушевљење Теодором као музичарем, Лена није скривала: „Он је заиста невероватан музичар и креативац и веома сам му захвална на поверењу које ми је указао. Без много речи је разумео цео стил албума, и овај албум је између осталог, доказ колико он воли музику наших простора и колико је добро познаје".

„Добар дан за певање" је 'колаж' попа и џеза, као и карактеристичних елемената наше традиционалне и ‘фолк' музике. Али, Лена је желела да оде још корак даље, и да би целу ствар учинила још атрактивнијом има и посебне госте - Марка Марковића, Оркестар Бобана Марковића и виртуоза на хармоници - Дејана Костића, а.к.а. Моцарта. Ни ту се није зауставила, сарађивала је и са Момчилом Бајагићем Бајагом.

„Сарадња са Бајагом је за мене право задовољство и част, волим његове текстове и музику, и много ми је значило што сам имала његову подршку као текстописца. Драго ми је што му се допао стил музике и што је својим текстовима обогатио цео пројекат", задовољна је ова млада уметница, која је дипломирала џез певање на музичком конзерваторијуму у Амстердаму, и тамо почела да пева наше старе обичајне песме, са једним оркестром. Чак је са њима имала и турнеју кроз Холандију и Белгију представљајући музику наших простора. И тако је успела да споји етно и поп музику.

„Одувек ме је привлачио звук наше традиционалне музике, али онако помало 'стидљиво' и из прикрајка размишљала сам на који начин бих могла да му се приближим. Док сам била на турнеји по Европи 'одлучила' сам да покушам да спојим ове две љубави, према модерној музици и музици наших простора", искрена је Ковачевићева.

„Специјалитет куће"

А цела идеја о споју, наизглед тотално различитих жанрова настала је као шала. И испоставило се да је то добра забава. А на основу тога како нам је објаснила ово, намеће се закључак да Лена воли и да кува.

„Желела сам да на један духовит начин 'закувамо' причу џеза, попа и наших 'специјалитета куће'. Имала сам одличну групу музичара који добро познају различите жанрове музике, и када су сви помислили да је инсистирање на овом споју домаћег и страног једна одлична шала, схватили смо да смо се сви 'упецали' и да албум управо тако и треба да звучи", рекла је Лена којој је у "пробијању" на музичку сцену и у стицању самопоуздања помогло то што је сарађивала са америчким басистом Џоном Клејтоном.

„Наступ са Џоном Клејтоном на отварању једног од највећих европских џез фестивала, био је за мене изузетно важан тренутак, јер сам и даље била 'студент', а добила сам шансу да будем део једне сјајне организације, како фестивала, тако и самог пројекта који је предводио Клејтон. О каквом је фестивалу реч, довољан је податак да су се после нашег наступа публици представили Најџел Кенеди и Ал Ди Меола."

То што је Лена кћерка Душана Ковачевића, прослављеног писца, сценаристе и аутора култних српских представа и филмова сигурно јој је помогло у каријери. Свака сугестија јој је више него значајна.

„Долазимо из различитих професија, па највећи утицај у том смислу има његов савет и мишљење, као родитеља пре свега, а затим као 'професионалца'. Увек ми је симпатично што људи воле да ми кажу коју реч везано за његове драме и филмове, направе мали 'омаж', ту и тамо нешто 'одглуме' ..."

Свако има свој дан, неко за играње, неко за глуму, а неко за писање. Лена би желела да јој сваки дан буде добар за певање. Али није, не може баш увек да ствара музику, искрено је рекла Лена.

„Волела бих и да свако расположење буде оно које подстиче на креативност и стваралаштво... и овде бих стала, да се не помисли да је реч о празничним жељама."