Макс Анджејевски: У џезу се све чини могућим

Бубњар и композитор Макс Анджејевски (Max Andrzejewski) студирао је у Берлину код Џона Холенбека настављајући каријеру у граду који данас представља епицентар џез живота у Немачкој.

Његов састав освојио је једну од најзначајнијих награда немачке џез заједнице "Neuer Deutscher Jazzpreis" 2013. године, а Анджејевски је исте године награђен за најбољег солисту. Као композитора занимају га мешања џеза, рока, импровизоване музике и савремене класике. Пише не само за свој састав већ и за позоришне продукције.

Актуелни пројекат са саставом "Hütte" представља инспирације музиком Роберта Вајата, такође бубњара, некадашњег оснивачког члана кентерберијских састава "Soft Machine" и "Matching Mole", утицајног аутора који је потом остварио упечатљиву соло каријеру.

Пројекат је светску премијеру имао на џез фестивалу у Лајпцигу, а албум ће се појавити тек за годину дана. На првим наступима критика је препознала и утицаје раног Мајлсовог џез-рока и Карле Блеј.

Уочи предстојећег концерта на Београдском џез фестивалу, Макс Анджејевски је одговорио на више новинарских питања.

Шта је то у музици Роберта Вајата што Вас је инспирисало да својим пројектом направите омаж његовом делу?

- Вајатова музика је у исто време разиграна, тврдоглава, политичка, предивна, понекад на ивици кича, врло чудна. Комбинује предивне мелодије са врло експерименталним приступом. Једноставно волим све што је његова музика и мислио сам да ће се добро уклопити у оно што ради мој бенд.

Ваш бенд Hütte освојио је признање "Neuer Deutscher Jazzpreis" 2013. године, а Ви сте награђени као најбољи солиста. Шта је, по Вама, оно најважније што заједно са колегама у бенду дајете кроз музику, а што је шира јавност и критика препознала као вредност?

- Забавни смо! Волимо да свирамо заједно и то се једноставно види. Људима се, такође, свиђа што је наш стилски опсег прилично широк. Понекад је наша музика прилично експериментална, а већ у следећем тренутку дирнути сте лепом мелодијом. Претпостављам да се управо то уклапа и у музику Роберта Вајата.

Вашу музику описују као мешавину џеза и елемената рока и панка. Како бисте Ви описали сопствени стил и шта би била Ваша дефиниција (џез) музике? Шта је оно што желите да побудите у људима који слушају вашу музику, било уживо или на снимку?

- Оно што свирамо дефинисао бих као експериментални џез. Што, очигледно, може да значи свашта. У џезу се све чини могућим - сва наша различита стилска интересовања и утицаји могу да се комбинују кроз импровизацију. То је оно што је фантастично у вези са џез музиком. Инспирисана је многим стиловима. Што се публике тиче, мислим да је моменат забаве јако важан. Публика треба осети неку врсту изазова слушајући нашу музику, али и да се отисне са нама у авантуру.

Како оцењујете џез сцену у Немачкој? Колико је музичарима млађе генерације, којој и сами припадате, тешко да пронађу своје место?

- У Немачкој има много феноменалних младих музичара. Некима је тешко да живе само од музике, посебно у Берлину где је велики број музичара и сцена се јако жива. Ја, лично, сам тренутно врло срећан.

Ко су бубњари на које сте се угледали или чији рад поштујете, било да су из џез или неког другог музичког миљеа?

- Tony Williams, Paul Motian, Greg Saunier (Deerhoof).

Београдски џез фестивал је једно од првих места на којем изводите програм посвећен Роберту Вајату, шта публика може да очекује на концерту?

- Посетиоци могу да очекују заносан сет у којем комбинујемо девет различитих композиција Роберта Вајата, са веома различитих албума из разних периода његове каријере. Чуће дивне, дирљиве нумере, али и доста енергичног, експерименталног џеза.