„Дечаци са Мораве“ и изворни чачански рокенрол

Није било важно да ли ће свирати на игранкама у Гимназији или на Желовом, у парку или у Циганмали, на бини или на тавану. Музика била најважнија. А рокенрол се у Чачку пре више од пола века свирао гласно и препознатљиво.

„То је тај звук чачанске рок школе. Песме сви знају класично, хитови својевремено, али не на тај начин. То је звук Чачка“, наводи Рашко Маринковић Кари.

Тај звук из града на Морави проткан је у историји рокенрола. Бора Ђорђевић, Радомир Михаиловић, Зоран Радосављевић, Бата Сокић, Зоран Бранковић, Љубинко Милошевић, наставили су каријеру у „Рибљој чорби“, „Смаку“, „Галији“, „Сунцокрету“, „Ватри“, „Крвној групи“.

„И даље смо врло активни. И даље је љубав према музици огромна и даље имамо жељу да се доказујемо, да стварамо, према томе сви дечаци и даље држе гитару и верују у неке нове тонове“, објашњава Зоран Бранковић, музичар и аутор књиге Дечаци са Мораве.

Књига о дечацима са Мораве ипак не говори само о врсним музичарима који су оставили траг на југословенској сцени. Уз њихове успомене ређају се слике које сведоче о животу младих у Чачку 60-тих и седамдесетих година прошлог века.

„Како су се облачили, какав су однос имали према професорима, директорима, али истовремено какав је бунт тада почео када су први почели да носе дугачку косу, широке панталоне, шими ципеле, а девојке кратке хаљине“, истиче Лела Павловић из Међуопштинског историјског архива.

Представљање књиге о сећањима на младост јединствених музичара окупила је старе пријатеље, а Чачане подсетила на историју града рокенрола дужу више од пола века.