Незаустављиви Рамацоти у Штарк арени

Пре скоро 40 година ствари су изгледале сасвим другачије. Улазак у музичке воде није био лак. Ерос није успео да упише академију, а прве музичке критике биле су лоше. Онда се одгодила 1984. година и наступ на чувеном фестивалу Сан Ремо.

Песма Тера промеса била је почетак онога што се чуло на концерту у Београду, а може се слободно рећи да је Ерос Рамацоти највећа италијанска поп звезда данашњице.

Осамдесетих и деведесетих пунио је стадионе, певао са Џоом Кокером, Тином Тарнер, Шер и Лучаном Паваротијем. Мада, према броју прегледа, ништа мање популаран није ни њенов недавни дует са Фонсијем.

Рамацотија слушају све генерације, не само зато што дуго траје, већ и што спаја свет шлагера и мелодија са савременим звуком. Када кажемо да је његова музика ванвременска, подразумевамо не само вишедеценијску популарност песама, већ и склоност да на албумима спаја поп ефекте, класичарске аранжмане и синфо музику.

Вокално, Ероса Рамацотија краси назално певање, по њему је чувен, али његов заштитни знак заправо је једноставна, искрена емоција коју публика воли.

Због новог албума Има живота Ерос Рамацоти је на светској турнеји од фебруара. Предрасуда да је публика која слуша Ероса стара, иако је логична, није тачна.

Много младалачке енергије слило се у концертни простор Штарк арене. Упркос операцији гласница због које је одложио део концерата и због које турнеја на америчком континенту почиње у другој половини наредне године, Ерос делује незаустављиво.