„У Србији се клинци озбиљно баве џезом“

Марко Ђорђевић већ две деценије живи и гради успешну светску каријеру у Њујорку, а домаћи џез аудиторијум имао је прилике да се упозна са његовом музиком на отварању Београдског џез фестивала 2007. године.

Магазин Модерн драмер назива га „бубњарем светске класе“ и „правим иноватором“.

Његов таленат резултирао је сарадњама са Лајонелом Лоуеком, Вејном Кранцом, Ериком Луисом, Ароном Голдбергом и другим изванредним уметницима, а уврштен је у књигу Њу фејс оф џез (The New Face Of Jazz), која представља најзначајнија имена савремене светске џез сцене.

Ђорђевић ради као гостујући предавач на бостонском Берклију, најчувенијем музичком колеџу на свету, на којем се, између осталог, изучава џез музика.

Већ неколико година уназад, публика са великим одушевљењем дочекује концерт врхунских музичара који чине „Трио Свети“ и чија се музика може описати као комбинација џеза са мотивима Балкана и трагом западњачког утицаја по узору на Колтрејна, Запу и „Полис“ (The Police).

Овог пута виртуозни музички састав наступиће у пратњи специјалног госта, америчког саксофонисте Дејвида Бинија.

Ђорђевић каже да Бини српски зет, што је веома олакшало „преговоре“ о заједничком наступу.

„Дошао је у Србију на десетак дана и ми смо то лепо искористили да заједно са њим поделимо позорницу на концерту у 'Битеф арт кафеу на Калемгдану'“ каже Ђорђевић и открива да је највећа тајна бенда „Трио свети“ то што не увежбавају нови материјал.

„Ми свирамо наше композиције скоро 30 година. Несумњиво то је застрашујућа чињеница. Са друге стране, то нам даје могућност да изађемо пред публику без проба. У Крагујевцу смо 17. августа свирали без минута увежбавања материјала. Било је добро јер наша комуникација није заснована на фер колегијалном односу већ на великом пријатељству. После Београда, 23. августа свирамо у Сомбору и на крају мини турнеје дан касније у Шапцу“, каже Ђорђевић.

Цењени бубњар деценијама уназад са продицом живи у Њујорку.

У два термина недељно путује у Бостон где ради као гостујући предавача најзначајнијем музичком колеџу на свету.

„У Америци је мој живот организован као у некој великој шеми. Моји укућани имају разумевања за тај професорски ангажман и одсуство од куће. Свирам када год стигнем и где год стигнем, али моја амбиција је увек да живим миран породични живот изван њујоршке вреве и за сад“, каже Ђорђевић и додаје да је пред њим изузетан пројекат.

Како каже, заједно са чувеним басистом Метом Герисоном и саксофонистом Оле Матисеном има бенд „Тејк оф колектив“ (Take Off Collective).

„План је да у Герисоновом клубу у Њујорку свирамо сваког петка. Можда пудем део бенда који свира паметни поп-рок“, каже Ђорђевић.

Овдашњу џез сцену види као сјајно место на којем млади људи са великом страшћу и посвећеношћу испољавају свој таленат.

„У Србији се појавило много клинаца који се озбиљно баве џезом, који су талентовани и зрели у свом музицирању као што моја генерација никада није била у тим годинама. Растко Обрадовић, Илија Михајловић, Андрија Гавриловић, Огњен Готовчевић, Тамара Јокић представљају будућност џез сцене у Србији“, оценио је Ђорђевић.

Оданост физичкој култури бубњар испољава кроз редовно трчање.

„Обожавам да трчим у Београду. Имам своју стазу која се протеже од Косанчићевог венца до Топчидера. Има 15 или 16 километара“, каже Ђорђевић.