„Царевчеви дани“, чувају народну музику и сећање на аутора мелодије „Свилен конац“

Четврт века звуци виолине одзвањају у Великом Градишту, на кеју Властимира Павловића Царевца. Фестивал „Царевчеви дани“ који носи име овог славног виолинисте, управника Народног оркестра Радио Београда и чувара изворне народне музике, од скромних почетака, из године у годину је растао и развијао се.

„Показујемо како треба да изгледа формат једног фестивала народне музике и полако постајемо узор другима. Видим да се ове године покреће доле на југу једно такмичење виолине, по узору на Царевчеву виолину овде у Великом Градишту“, каже Никола Рацков, оснивач и председник Уметничког савета „Царевчевих дана“. 

„Са овог места, баш одавде је Царевац често седао у брод и ишао за Београд. И враћао се овде. Вероватно га је Дунав и све ово инспирисало да направи оно што је направио. Ми смо дужни то да поштујемо и да наставимо са фестивалом“, истакао је Драган Милић, председник Општине Велико Градиште.

Овогодишњи фестивал имао је ревијални карактер. Наступили су многи досадашњих победници „Царевчевих дана“. Прва статуета Властимира Павловића Царевца 1995. године отишла је у руке Новице Стојимировића.

„То ми је дало снаге и охрабрило да уђем у педагошки рад са децом, тако да сада иза мене, богами, стоји неких дванаест виолина које свирају у мом оркестру, јер имам и оркестар од тог времена“, прича Стојимировића. 

После 25 година постојања, „Царевчеви дани“ чврсто су се утемељили као чувар традиције и стваралаштва великог Царевца.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић истакао је да су Царевчеве песме биле уметничка дела, његови аранжмани такође: „И када се национално биће музике једног народа поистовети и загрли са великим уметничким талентом једног човека, онда заједница која је породила једног таквог див-јунака у области културе има разлога да буде поносна и задовољна и да његово дело баштини са великим поносом“.

Властимир Павловић Царевац имао је боемску душу, али је био строг као музички педагог. Данас би био поносан на своје Градиштанце, јер су његово дело достојно сачували од заборава.