"Lydian Sound Orchestra" на фестивалу „Нишвил“

Од 1975. године, када је као 20-годишњи студент стигао у Њујорк и кренуо да упија енергију тамошње сцене, Дејвид Мареј дружи се и свира са тада већ великим именима па до данас.

Објавио је више од 150 албума под својим именом и још преко стотину као гостујући музичар. 

Чак импресивније од бројки је то што је као тенор саксофониста усавршио препознатљив приступ импровизацији уз дубоко поштовање традиције и што је у своје импровизације унео бесконачни мозаик музичких изазова и истраживања. 

Крајем деведесетих био је један од пионира фузије ворлд мјузик звука и џеза, трагајући за коренима: од Кариба па све до Јужне Африке и Сенегала. 

Иако је у старту био под утицајем фри џез музичара, постепено је развијао разноврснији израз и у свирању и у компоновању и издвојио се од већине музичара своје генерације самим тим што за узора није узео Џона Колтрејна већ се окренуо проучавању мејнстрим саксофониста као што су Коулман Хокинс, Бен Вебстер или Пол Гонзалвес. 

Зато само на први поглед може деловати као парадокс то што је своју прву Греми награду добио управо за албум који је 1988. године снимио са Мекојем Тајнером Blues for Trane: A Tribute to John Coltrane. 

Једнаест година касније, Мареј је са својим саставом снимио Octet plays Trane и по ко зна који пут срушио баријере између модернизама и традиције у џезу. 

Такође, 1976. године основао је једну од својих група "World Saxophone Quartet".

Писао је и музику за филм, позориште и плесне трупе и написао две опере – The Blackamoor of Peter the Great (2004), базирану на 20 Пушкинових песама, и The Sysiphus Revue (2008) боп опера за госпел хор, према либрету који је написао Амири Барака. 

Последњих година скренуо је пажњу и млађе публике сарадњом са соул певачицом Мејси Греј.

Сарадња Мареја и "Lydian Sound Orchestra" је и више него логичан део њихових каријера. Овај италијански састав основао је 1989. године Рикардо Бразале, композитор, аранжер, диригент, пијаниста, професор, есејиста и уметнички директор фестивала "New Conversations – Vicenza Jazz", а њихов репертоар чине како оригиналне композиције, тако и ефектне обраде композиција би бопа, свинга па и Њу Орлеанс великана, све проткано дозом хумора, како у насловима композиција, тако и у поигравању музичким материјалом.