„Парни ваљак“ 8. новембра у Арени у Београду

Настао на темељима чувене загребачке „Групе 220“, званично основан 11. новембра 1975. године, „Парни ваљак“ је управо у Београду забележио свој први наступ 29. новембра исте године на концерту више група у Хали спортова.

„Могу одговорно тврдити да још увијек свирамо са једнаким гуштом. У глазби је битно, а мој бенд држи та срећа, да смо сви заљубљеници свог посла. Ми заиста волимо свирати, веселимо се на бини и то се преноси на публику. Иза свега стоји жар свирања“, објашњава суштину 44-годишњег постојања „Парног ваљка“ главни аутор и гитариста Хусеин Хасанефендић Хус.

Од почетка предвођен Хусом и харизматичним певачем Акијем Рахимовским, „Парни ваљак“ је током своје изузетне каријере објавио двадесетак студијских, неколико лајв албума, мноштво компилација и неколико видео-издања, прошавши кроз бројне промене поставе, а у колективну свест на овим просторима урезали су се мноштвом безвремених хитова као што су Лутка за бал, Страница дневника, Неда, Ухвати ритам, Јесен у мени, Угаси ме, Све још мирише на њу, Заставе, Сунчаном страном...

„Добра пјесма увијек нађе пут. И сад снимамо пјесме које постају хитови, бар по томе како их људи пјевају по концертима“, истиче Хус.

Креативну моћ „Ваљак“ показује и јесенас објављеним студијским албумом Вријеме (Croatia Records), на којем се уз пет претходно необјављених песама, налазе и синглови из последњих неколико година: Само ти (Norma Belle), Пролази све, зар не?, За мало њежности, Опет се смијем, Љубав, Вријеме, Кад немаш куд са Тиним Кресник и Откуд ти право.

„Управо је наслов турнеје Рунда 44 произашао је из стиха из пјесме Кад немаш куд с новог албума – 'Не знам која рунда, ал' још увијек стојим'. Рунда 44 је израз из спортског жаргона за нашу 44. годину на сцени“, објашњавају у „Ваљку“.

„Парни ваљак“ је током 44 године био и остао један од највећих, најутицајнијих и најпопуларнијих бендова бивше Југославије, добитник бројних „Порина“ и мноштва других награда и признања, чији је музички стил с годинама еволуирао, али је остао веран свом изворном рок изразу и претежно љубавној тематици.

Од оснивања, 1975. године, у Загребу до данас, изузев кратке паузе 1988. године и неактивности од 2006. до 2009. године, „Парни ваљак“ је одржао на стотине концерата, који остају упамћени по одличној повезаности с публиком и врхунском музичко-сценском извођењу, које увек прати продукција и организација светског квалитета.

Говорећи о унутрашњој динамици између њега и Акија, и односима унутар бенда, 44 године касније, Хус наглашава да постоји свест о жртви и километражи, о свему што су проживели заједно.

„Постоји једно дубоко уважавање чињенице да смо се заиста борили да дођемо у позицију у којој смо сада. Таман да ништа друго не постоји, то је велика ствар. Ми смо различити људи, али имамо неке моменте које делимо. Постоји међусобно поштовање свих у бенду и пријатељски однос који је чвршћи од уговора, јер га немамо“, нагласио је уметник.