Ник Вест и Ричард Бона у марту на „Мјузиколоџи“ свиркама

Ричард Бона ће, са својим петочланим бендом, одржати чак два концерта у култном клубу „Битеф арт кафеа“, 10. и 12. марта, чиме ће и отворити пролећно издање концертног серијала „Мјузиколоџи Баркафе сешнс“. Само две недеље касније, 26. марта, на истој сцени, публици ће се представити и сјајна Ник Вест.

Ричард Бона је рођен у малом селу у Камеруну, у музичкој породици, па је бављење музиком за њега био природан пут. Као четворогодишњак, почео је да свира балафон. Своју прву гитару направио је сам тако што је риболовачки најлон затегао преко старог резервоара мотоцикла.

Како сам каже, џезом је почео да се бави из финансијских разлога, након што је власник једног локала тражио од његовог бенда, који је свирао традиционалну музику, да свирају искључиво џез.

Џез је за Бону означио и потпуно нови живот, иако ће касније у својој каријери бежати од сврставања у било који жанр. Са 22 године, Бона је емигрирао у Немачку како би студирао музику, а затим је образовање наставио у Француској.

Преселивши се у Њујорк, деведесетих, Бона је подигао прашину на тадашњој џез сцени и задивио колеге музичаре и публику својом несвакидашњом вештином и талентом.

Обожаваоци га називају „Афричким Стингом“, критичари професионалцем над професионалцима. Његов глас, који пркоси напору, вештина којом доминира бас гитаром, јединствена моћ писања песама и умешност у савладавању било ког инструмента, донели су му позицију једног од ретких афричких уметника са светском репутацијом.

Овенчан је најзначајнијим наградама и признањима, као што су Греми и "Victoires du Jazz Award" за најбољег светског уметника 2004. године. Свирао је и снимао са великанима попут Мајка Стерна, Џорџа Бенсона, Пета Метинија, Чаке Кан, Стива Геда, Џона Леџенда и многих других.

Експлозивна појава на бини није довољна да опише начин на који се Ник Вест креће и шокира масу где год да наступи. Она је прави чаробљак на сцени док пева, плеше и слепује по својој бас гитари. Препознатљива је и по својој „чироки“ фризури која је, симболично, баш у облику бас кључа.

Током каријере, радила је у Квинси Џонс продукцији, са Принсом, Џоном Мејером, Мејсијем Грејом, Дејвом Стјуартом из „Јуритмикса“ и многим другима. Њене колеге музичари, критичари и публика, сматрају је за једну од најистакнутијих представника нове фанк сцене и за наследницу легендарног Принса, са којим ју је својевремено жута штампа доводила у везу.

Таленат Ник Вест је привукао пажњу и Стивену Тајлеру и Ленију Кравицу, и постала им један од омиљених младих аутора и појава на сцени.

Фотографије Ник Вест објављиване су на насловним странама Bass Musician Magazine, Bass Player, немачког Bass Quarterly и јапанског издања Bass Magazine.

Ник Вест је међу реткима који су имали прилику да свирају на првом шестожичаном „Фендер“ басу, и заштитно је лице њихове нове линије бас гитара "Dimension Bass", у чијем је развоју и учествовала, као и бас појачала "Black Beauty" компаније SWR.

Уз све то, Ник Вест је осмислила и кампању "Queens of Strings" која проналази и помаже музичко образовање талентованих девојака.