Догодине у Призрену – Косово у хип хопу и року

Више од 800.000 прегледа за само четири дана. А онда блокада од стране Јутјуба.

Добро, не баш блокада, али помало отежан приступ песми. У „Београдском синдикату“ овај потез Јутјуба називају хашком правдом.

Песма није постала само жртва мини-цензуре. Покренула је расправу на друштвеним мрежама и у медијима о томе да ли је реч о пропаганди, маркетингу или родољубљу.

Књижевник Владимир Арсенијевић каже да га посебно нервира наслов „Догодине у Призрену“.

„Шта ће се тачно догодити догодине у Призрену у тим сматрањима добро ухлебљених већ помало средовечних момака из Београда који никада ни у какав Призрен нису отишли? На крају крајева, то лажно заступање српског живља на Косову је погубно за те људе“, каже Арсенијевић.

Писац са Косова Живојин Ракочевић каже да су људе на Косову више од речи погодиле слике из спота.

„Знам дрхтаву руку која је снимала цркву док је горела. Знам руку која је фотографисала у Призрену, знам сваку коцку калдрме коју смо прелазили док се дим кретао, знамо лице мајке Димитрија Поповића, убијеног дечака. Ми то препознајемо и то нас дубоко дира“, истиче Ракочевић.

Писац Марко Танасковић сматра да песма није позив на оружје него да представља „јеврејски модел“.

"Догодине у Јерусалиму – Јевреји су чекали 2.000 година да се врате у Јерусалим. Догодине у Призрену – ми нећемо морати да чекамо 2.000 година, вратићемо се раније", прецизира Танасковић.

Ко је још певао о Косову?

Ово није прва песма „Београдског синдиката“ инспирисана Косовом. Али ни „Београдски синдикат“ није прва група која је Косово опевала.

1. Галија

Косовским водама је пре више од три деценије запловила и „Галија“. Ненад Милосављевић каже да су га дешавања осамдесетих година, а првенствено страшна фотографија, натерали да пише стихове о Приштини.

„Држава, односно власт, ништа није чинила да би спречила ту неправду. Ту отимачину земље где смо сви то видели, али смо сви ћутали. И оног тренутка када је нама постало јасно да ускоро нећемо моћи у Приштину, ми смо то рекли у песми“, објашњава Неша.

Иако се у песми нигде експлицитно не помиње било каква политичка садржина, прво емитовање није прошло без проблема.

„Добро се сећам Маријана Карана, покојног, који је бацио тај сингл у студију и рекао: 'Не можете ви да причате о политици. Ко је вама из Ниша дозволио да причате?'“, присећа се Милосављевић.

2. Бијело дугме

Косово је, након демонстрација 1981, у песму ставио и Горан Бреговић. Написао је љубавну песму на албанском језику. Међутим, тај гест се и данас различито тумачи.

Марко Танасковић сматра да је то био гест усмерен према Албанцима, јер је Бреговић био Југословен по опредељењу.

„Он је то снимио да се Албанци пацификују“, каже Танасковић.

Арсенијевић, међутим, сматра да је Бреговић само желео да прошири своје тржиште и прода плочу:

„Има нечег југо-популистичког у тржишној намери 'Бијелог дугмета' да освоји све територије Југославије и пуни дворане“, критичан је Арсенијевић.

Да песма није била тако неутрална можда говори и то што је Жељко Бебек недавно открио да је ова песма била клица раздора у „Бијелом дугмету“ и да је политика у песмама један од разлога због којег је напустио „Бијело дугме“.

У овој песми се, сем о љубави, помиње божур, а маштовити би свашта могли да учитају у овај љубавни текст: 

...Ако те мајка не пусти
онда нађи излаз сама, као што ти знаш
немој журити, чекај док
мајка дубоко не заспи

Некако изађи преко капиџика,
пази хаљину да не подереш
пази, не изгуби божур.

После овог албума, Бебек напушта „Бијело дугме“, а следећа плоча има на омоту косовку девојку.

Божур, иначе омиљени цвет у песмама о Косову, по предању је изникао после Косовског боја, на пољу натопљеном крвљу.

Од Бреговићевог божура до Балашевићевог багрема у популарној музици СФРЈ прошле су три године.

3. Ђорђе Балашевић

Године 1986. Ђорђе Балашевић издаје албум „Бездан“, а на њему песму "Нe ломите ми багрење". На први поглед – љубавну.

Балашевић је касније у једном интервјуу рекао да је могао отпевати и „продавала је кестење“ уместо „Не ломите ми багрење“, али да би га целог живота прогањало да није рекао оно што му је било на души.

Ареснијевић, међутим, сматра да песма може да се тумачи на много начина.

„Ако вам аутор не каже, то се готово чита као доста добра поезија. Ако вам аутор не скрене пажњу на то да је метафора усмерена на косовско питање, ви имате слободу да песму тумачите на различите начине“, тврди Арсенијевић.

4. Забрањено пушење

Пред сам распад СФРЈ, више није било потребе песме о Косову увијати у љубавне обланде.

„На стражи поред Призрена“ је песма коју је др Неле Карајлић ставио на албум „Мале приче о великој љубави“ 1989: 

Метак је нестрпљив у цијеви

у ушима звони наредба

пуцај на све што је сумњиво

момче, и не жали иредентиста.

Чула лудачки раде

да схватиш нема времена

прст на обарачу и клетва у зраку

на стражи, на стражи поред Призрена."

4. Кипелов

Песме о Косову долазе чак и из Русије. О Косовсом боју у рок балади пева познати руски рокер Кипелов.

Песму је написала Маргарита Пушкина, која је изјавила да је хтела да „укаже на повезаност боја на Косову 1389, НАТО бомбардовање 1999. и српску националну трагедију која је након тога уследила“.

Живојин Ракочевић, међутим, каже да песма није била прихваћена на Косову.

„То је метал-шаблон који је познат, али није био прихваћен, нити се та порука разумела. Али то су велике теме и обрађују се на различите начине“, каже Ракочевић.

Коме су упућени стихови „Догодине у Призрену“?

Чланови „Београдског синдиката“ су одлучили да не објашњавају никоме своје стихове о Призрену. Феђа Димовић, члан групе, каже да су рекли шта су имали у самој песми.

Арсенијевић сматра да је њихова песма очекивана и да се обраћају становништву које „информисаност замењује емотивношћу“.

„Обраћају се некаквој јавности која не може да изађе из тог ковитлаца који нам је остављен након деведесетих година и у којем се још увек кувамо. Они нису склони самокритици и неутралнијем сагледавању онога што се догађало у овој земљи пред распад и током распада Југославије“, сматра Арсенијевић.

Марко Танасковић сматра да је песма упућена младима који живе у градовима.

„Упућена је урбаној популацији, којој се стално говори да заборави на Косово, да буду космополите и забораве на национални идентитет. Обраћају се и младима и људима на Косову. Поручују им да Србија није одустала од Косова“, објаснио је Танасковић.

Ипак, Ракочевић, коjи на Косову живи, каже да песма више значи онима који не живе на Косову, који су са КиМ избегли.

„Шта ће то нама у Грачаници. Ми то живимо, видимо“, каже Ракочевић.

Од епског Косовског циклуса до данас свим извођачима који су о Косову певали заједничко је то да су песме стварали у доба неке кризне ситуације. Мењали су се само начини певања. Од гусала, преко гитаре и клавира па до репа. Инспирације вековима не недостаје.