На проби са Хаџимановим и Зулфикарпашићем

Хаџиманов и Зулфикарпашић важе за најцењеније европске џез пијанисте. Пре две године, два музичара одржала су фантастичне концерте у Београду и Новом Саду, о којима су публика и критика дуго причале, а предстојећи наступ биће прилика да представе њихов албум Концерт на Коларцу снимљен 2015. године у Коларчевој задужбини.

Обојица верују у мешање модерног џез језика са балканским музичким наслеђем и њихови концерти представљају прворезредне уметничке догађаје.

Двојица музичара угостила су екипу Танјуга на проби пред концерт у недељу. У малој просторији испод Велике сале у Коларцу један наспрам другог свако за својим клавиром свирали су Хаџиманов и Зуфилкарпашић.

„Слободно преко тог мирног дела импровизуј... украси га мало... чујеш овде како је празно па га ти оживи“, говорио је Хаџиманов Зуфилкарпашићу.

Онда је уследило понављање тог дела композиције док није „украшен“ виртуозним пасажем Зуфилкарпашића који је смислио тог тренутка.

„Ево овде можеш да 'скренеш' у овај трилер... слушај како је леп“, узвратио је сугестију Хаџиманову Зулфикарпашић и опет је уследило увежбавање тог дела композиције.

Расположени, ведри и духовити у размени идеја обојица делују као људи који се са великим уживањем спремају за концерт.

„Потрудили смо се да пред публику у недељу изађемо и са неким новим композицијама које нисмо свирали на концерту 2015. године. Знамо да постоје људи који ће видети и чути оба концерта. Свесни смо да је ово једна врста ексклузиве која се не дешава сваки дан јер Бојан живи у Паризу, ради по Европи, а ја сам овде и онда када успемо да ускладимо рапореде онда се деси концерт“, објаснио је Васил Хаџиманов.

Према његовим речима, повод за концерт је и промоција заједничког албума са Зулфикарпашићем.

„Одабрали смо снимке за које мислимо да су најрепрезентативнији са концерта 2015. године“, истакао је Хаџиманов.

Цењени музичар наводи да је прошао исти пут као и Зулфикарпашић:„Мени и њему је прва љубав била џез. Имали смо истог ментора Драшкоција који је својевремено експериментисао са балканском музиком и Лалом Ковачевим. Бојан и даље живи у иностранству, ја сам неко време такође провео ван граница наше земље“.

„Када одеш негде далеко тада почнеш да цениш праве ствари које ово подневље има. Код нас је народна изворна музика баш као и џез и рок запостављена, јер ово што се назива народњацима и што је доминантно на телевизијама уопште нема везе са изворном народном музиком“, нагласио је Васил Хаџиманов.

За њега нема дилеме да је етно мотиве могуће учинити веома привлачним у џез музици.

„Треба знања, воље, умећа, мало искуства и истрајности да се то догоди. Веома пажљиво рукујемо културном баштином Балкана јер верујемо у дивну музику“, каже Хаџиманов.

Бојан Зулфикарпашић напомиње да је тајне успеха њихове сарадње у поклапању базичних идеја о музици.

„Делујемо у моменту. Освајамо музику срцем и душом а у томе нам помажу уши. Веома је важно да се слушамо док припремамо концерт“, истакао је Зулфиркапашић.

Шта год њих војица чују они покушају да претворе у музику. Зулфикарпашић напомиње да је њихова једина опсесија да свирају квалитетну музику ма које корене она имала.

„Научио сам пријатеље у Француској да ме кроз трилер дозивају као што то наше фолк певачице раде. Научити то Французе није било лако. У јеном моменту су ме све колеге тамо тако дозивале. Људи који су у џезу имају 'отворене' уши према фолклорима различитих поднебља. Сам џез је мешавина европске музике која је дата црним музичарима Африке да је свирају. Мешање музике је у самој сржи џеза“, објаснио је Зулфикарпашић.

Пре неколико година био је гостујући професор на одску за џез у оквиру студија Факултета музичке уметности у Београду.

„Верујем да би било врло занимљиво младим музичарима да Васил и ја одржимо неки мастер клас, да отварамо дискусије, причамо са њима. Користило би и нама и вама“, закључио је Зулфикарпашић.